Tender za nastavak izgradnje Prokopa zaključen je 28. februara, ali izvođač radova još nije poznat. Najpovoljnija ponuda „Energoprojekta“. Na poslednjem raspisanom tenderu, koji je bio otvoren 15. januara, a zaključen 28. februara, javilo se više od 30 domaćih i stranih firmi, od kojih su na kraju samo tri dostavile ponude – „Energoprojekt“, „Sitimont“ iz Zemuna i „Bauwesen“ iz Lazarevca.
Još uvek nije izabran najpovoljniji ponuđač pa samim tim nije poznat ni datum početka izgradnje „Prokopa“.
Posle spekulisanja u medijima da su neke firme odustale od svojih ponuda zbog „novog nameštenog tendera“, iz „Železnica Srbije“ kažu da je najbolju ponudu, u iznosu od 26 miliona evra, dala grupa firmi „Energoprojekt“, u kojoj se nalazila i češka kompanija „AŽD Praha“. Ova firma je u Srbiji prisutna devet godina i do sada su u našoj zemlji uradili više od 150 skretnica i 13 putničkih prelaza.
Sumnju u ispravnost javnog tendera izazvala je činjenica da se kao predstavnik češke firme „AŽD Praha“ pojavio Predrag Nešković, bivši direktor elektrotehničkih poslova u „Direkciji za infrastrukturu Železnica Srbije“, koji je radio i na reviziji projekta „Prokop“.
U češkoj kompaniji Nešković je zaposlen od 1. oktobra, 2013. godine, ali prema Zakonu o javnim nabavkama predstavnici naručioca ne mogu u roku od dve godine da se zaposle u kompanijama koje su učestvovale na javnom konkursu.
„Prokop“ se gradi još od Titovog vremena i odavno je trebalo da bude centralna putnička stanica koja bi parirala evropskim, sa dovoljnim brojem koloseka i perona. Da bi Prokop radio, morao bi da ima servisnu stanicu u Resniku ili Kijevu, gde bi se iz saobraćajnih i bezbedonosnih razloga voz pripremio, i tako sređen došao u „Beograd Centar“, uzeo putnike i nastavio dalje, ali to za sada ne postoji.
Danas, „Beograd Centar“ opslužuje prigradsku železnicu „Beovoz“ i gradsku železnicu „BG voz“. Projektom „Metro“ predviđeno je i povezivanje stanice „Prokop“ u mrežu linija. Finansiranje radova na izgradnji „Prokopa“ obezbeđeno je iz kredita kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj, čija je vrednost oko 26 miliona evra. Ugovor o kuvajtskom kreditu je potpisan 10. decembra, 2012. godine.
Projekat na izgradnji stanice „Prokop“ završen je 1974. godine, a radovi su počeli 8. oktobra, 1977. godine, sa planiranim rokom izgradnje od 18 meseci. Projekat su finansirali SR Srbija, Beograd i „Železnice“. Zbog ekonomske krize u zemlji, radovi su obustavljeni 1980. „Železnice Srbije“ su početkom 2005. raspisale međunarodni konkurs na kojem je pobedila mađarska firma „Trigranit“, koja je ubrzo odustala zbog neispunjavanja dodatnih uslova.
