Ova zima, iako neobično blaga, pokazala je sve slabosti naših sistema grejanja i obračuna troškova, naročito u onim sredinama koje su prešle na novi obračun potrošnje po utrošku. Očekivalo se da će uštedeti domaćinstva koja su uvela kalorimetre i delioce toplote po zgradama, s obzirom na mogućnost da sami regulišu potrošnju.
Zbog drastično velikih računa i protesta građana, u Rumi su morali da donesu odluku da se privremeno vrate na stari način obračuna po kvadratu. Redakcija "Dnevnika" je već pisala o problemima u Senti, Bečeju i drugim mestima gde su neki "ućarili" odjavljivanjem sa sistema, pa su se indirektno grejali o trošku komšija. Rešenja po opštinama za ovaj problem traže se u nametanju obaveze da i odjavljeni, kroz čije stanove nužno prolaze cevi, plate 20 ili čak 30 odsto utrošene energije.
Takva sporenja potrošača, toplana i lokalnih samouprava samo su sporedne posledice sistema koji je generalno gledano energetski neefikasan. Drugim rečima, rasipamo previše energije, jer čak 65 odsto ukupne energije trošimo na grejanje domaćinstava.
Zakonom o efikasnom korišćenju energije predviđeno je da svaka lokalna samouprava sa više od 20.000 stanovnika, praktično svaka opština, ima energetskog menayera. Njegov zadatak bio bi da, između ostalog, prikuplja i analizira podatke o potrošnji energije, predlaže i sprovodi mere i aktivnosti za povećanje energetske efikasnosti, kreira i dostavlja resornom ministarstvu planove, programe i izveštaje u domenu efikasnog korišćenja energije.
Obuku za energetske menadžere organizovao je u Inđiji, povodom Svetskog dana energetske efikasnosti "Centralno evropski forum za razvoj" (CEDEF) u saradnji sa kompanijom "Ceresit". Ovo je nastavak rada CEDEF-a koji je pre tri godine osnovao MEMS "Mrežu energetskih menadžera Srbije". Do sada je CEDEF organizovao, uključujući ovu u Inđiji, organizovao 11 stručnih obuka i četiri studijska putovanja.
Obuka je organizovana sa ciljem da se predstavnicima gradova i opština, lokalnih i regionalnih uprava i samouprava, odnosno energetskim menadžerima zaduženim za primenu mera energetske efikasnosti i veće upotrebe obnovljivih izvora energije predstave najnoviji trendovi, tehnologije i primeri dobre prakse u Evropi.
Energetskim menadžerima omogućeno je upoznavanje sa najsavremenijim tehnologijama i korisnim rešenjima u domenu energetske efikasnosti i primene obnovljivih izvora energije. Naglasak je bio na pružanju neophodnih informacija, koje će u velikoj meri olakšati odabir opreme i sistema, koji su u skladu sa zahtevima tekućih projekata.
Program obuke je obuhvatio predstavljanje "Ceresit" programa, odnosno inovativnu tehnologiju u izolaciji objekata, kao i korisna rešenja koja donose dodatne uštede. Energetski menadžeri dobili su uputstva o praktičnim koracima za svaku lokalnu samoupravu u smislu izrade takozvanog energetskog pasoša. Reč je o uslovima, sadržini i načinu izdavanja tog sertifikata o energetskim svojstvima zgrada.
Bilo je reči o najboljim načinima i izvorima finansiranja projekata, konkretnim primerima ušteda primenom tehničkih rešenja sistema za termoizolaciju, primerima primene termovizijskih kamera, termovizijskih merenja, dijagnostikovanja i mera za uštedu energije.
Kako uštedeti 40 odsto energije
Objekti izgrađeni tokom sedamdesetih godina prošlog veka, koji ujedno predstavljaju i najveći deo stambenog fonda Srbije, imaju prosečnu potrošnju oko 190 kilovatsati po kvadratnom metru na godišnjem nivou. Ovi stanovi, pritom, nemaju gotovo nikakvu izolaciju pa je za njihovo zagrevanje potrebno mnogo više energije u odnosu na one koji su izolovani. Kvalitetna termoizolacija može da uštedi i do 40 odsto energije i takve investicije se mogu isplatiti u periodu od tri do pet godina.