"Niskogradnja" je već propala, kasne plate zaposlenima u ustanovama kulture, zbog nedostatka novca u budžetu u teškom položaju su gotova sva gradska javna i komunalna preduzeća, ali ako bi "Direkcija za urbanizam" završila u "košu za otpatke", grad bi ostao bez planskih dokumenata i, praktično, ne bi mogao ništa da uradi, bar ne na zakonski način, budući da je za svaku građevinsku dozvolu potreban jedan takav akt.
Ovo je na prošloj sednici Skupštine grada konstatovao predsednik gradskog parlamenta Saša Milenić, ali zaposleni u "Direkciji" sumnjaju da ih je jedan drugi deo gradske vlasti "pustio niz vodu". Strahuju za svoju egzistenciju, ali se i pitaju da li je moguće da je nekom palo na pamet da ugasi preduzeće koje je tokom 52 godine rada zadobilo poverenje klijenata i osvojilo pregršt priznanja u zemlji i inostranstvu.
Oglas
U upravi "Direkcije" priznaju da je situacija teška, u nekoliko navrata bili su prinuđeni da zaposlenima smanje plate, ali poručuju da gašenje preduzeća "nije na dnevnom redu".
- Zbog slabog priliva sredstava u budžet, za šta je kriva i republička vlast koja je gradu umanjila transferna sredstva, ali i zbog izostanka investitora, za koje radimo planove detaljne regulacije, ovo preduzeće se zaista našlo u teškoj situaciji. Zatvaranje, međutim, nije jedna od opcija. Ovakvo jedno preduzeće ne može da se ugasi bez socijalnog programa za zaposlene, a novac za tu namenu nije predviđen, kao ni za formiranje jednog manjeg preduzeća. To jasno govori da idemo dalje. U dogovoru sa gradom i državom pokušavamo da obezbedimo oko 80 miliona dinara za izradu planske dokumentacije za severnu obilaznicu, što bi trebalo da bude dovoljno da pregrmimo ekonomsku krizu i sačekamo dolazak investitora – kaže direktor Dragan Jevtović.
Posle teksta u "Politici" – "Neizvesna sudbina kragujevačkih planera" – u kojem je Jevtović govorio o nekoliko mogućih scenarija, pa i o privatizaciji preduzeća, zaposleni su se digli na noge. Prošlog petka (28. februar 2014.) su održali i konferenciju za novinare, na kojoj su izrazili sumnju kada je reč o namerama jednog dela gradske vlasti.
- Ako smo gotovo sve naše kapacitete stavili na raspolaganje gradu, koji je naš osnivač i najveći naručilac, a gradska vlast sada ne želi da izmiri ni deo poslova koje smo završili, šta onda da mislimo. I od čega da živimo, kad smo nedavno primili platu tek za septembar prošle godine – rekla je arhitekta Vesna Savić, poverenik sindikata u osnivanju, prvog u istoriji ovog preduzeća.
Na konferenciji za novinare sindikata "Direkcije", koji čine gotovo svi od 60 zaposlenih, moglo se čuti da gradonačelnik Veroljub Stevanović nije za gašenje preduzeća, ali da je za tu opciju njegov najbliži saradnik, član Gradskog veća za investicije i razvoj Nebojša Vasiljević. Nažalost, Vasiljević nije želeo o ovoj temi da razgovara za naš list. Umesto njega, poziciju gradske vlasti objasnio je direktor "Direkcije".
- U okolnostima kada nema ni novca ni investitora, razmišljali smo kako da smanjimo troškove. Ako bi "Direkcija" bila privatizovana, grad ne bi ništa zaradio, ali više ne bi morao ni da daje. U drugoj varijanti, poslove planiranja trebalo je da preuzme "Sekretarijat za urbanizam", u koji bi prešao jedan deo zaposlenih u "Direkciji". Za ostale bi se našlo mesta u drugim gradskim preduzećima. Niko nije želeo iz obesti da ugasi "Direkciju", jednostavno grad je bio prinuđen da racionalizuje svoje poslovanje. Kako god, zaposlenima mogu samo da kažem da ćemo sve manje moći da se oslanjamo na grad, a sve više da radimo za tržište – poručio je Jevtović.
Kragujevačka direkcija je već odavno na tržištu. O tome svedoče brojni prostorni planovi koje je ovo preduzeće radilo širom Srbije, ali je tačno i da je najveći klijent, od osnivanja 1962, bio sam grad.
Danas lokalna uprava "Direkciji" duguje 63 miliona dinara, a ostali naručioci još oko 20 miliona. U takvim okolnostima ugrožen je i sam grad, koji bi bez planske dokumentacije, praktično, završio u haosu.
