Nemačka je preko razvojne banke KFV (KfW) investirala više od milijardu evra u energetiku u Srbiji u poslednjih 10 godina, izjavio je nemački ambasador u Beogradu Hajnc Vilhelm. On je na skupu "Evropska energetska politika, izazovi za Srbiju u pridruživanju EU" rekao da velike i srednje kompanije iz Nemačke učestvuju u energetskom sektoru u Srbiji i da su zainteresovane da nastave ulaganja.
Vilhelm je, kao projekte u kojima je učestvovala Nemačka, naveo revitalizaciju reverzibilne hidroelektrane "Bajina Bašta", kao i uspešno poslovanje "Simensa" koji u Subotici proizvodi generatore za vetroelektrane, i "Knaufa" koji proizvodi izolacione materijale.
Oglas
On je podsetio i da je energetska kompanija RVE (RWE) potpisala memorandum o saradnji sa "Elektroprivredom Srbije" krajem 2012. i da očekuje da će se i taj projekat realizovati.
Vilhelm je istakao da je sektor energetike veoma važan u procesu EU integracija i da je pred Srbijom težak posao da dostigne njene standarde u toj oblasti, ali da je siguran da će uspeti.
Pomoćnik ministra energetike Srbije Dejan Trifunović rekao je da u aprilu očekuje početak skrininga za energetski sektor i izrazio uverenje da će biti završen na vreme pošto Srbija kao članica "Energetske zajednice jugoistočne Evrope" već primenjuje evropska pravila.
Trifunović je kazao i da je u finalnoj fazi priprema izmena Zakona u energetici, čime će biti primenjen treći energetski paket EU. On je rekao da Srbija ide ka ispunjavanje evropskih ciljeva, odnosno ka smanjenju emisije ugljendioksida, povećanju energetske efikasnosti i korišćenju obnovljivih izvora energije.
- U ovoj godini očekujemo izgradnju oko 100 novih malih hidroelektrana i vetrenjača, a u 2015. veliki napredak u korišćenju energije vetra i izgradnju vetroparkova snage veće od 200 megavata – naveo je Trifunović.
On je kazao da se do 2020. planira završetak izgradnje novog bloka od 350 megavata Termoelektrane "Kostolac", izgradnja reverzibilne hidroelektrane "Bistrica" od 680 megavata, s kanadskim partnerima, modernizacija Termoelektrane-toplane "Novi Sad" i 1.092 megavata kapaciteta za korišćenje obnovljivih izvora energije.
Šef jedinice za međunarodne odnose i proširenje u Direktoratu za energetiku Evropske komisije Hans van Štajn kazao je da je Srbija ostvarila značajan napredak na putu ka članstvu u EU u oblasti energetike što je pomoglo članstvo u energetskoj zajednici. On je rekao i da EU radi na novoj strategiji u oblasti klimatskih promena i energetike do 2030. koja će odrediti ciljeve za povećanje energetske efikasnosti, korišćenje obnovljivih izvora energije i smanjenje emisije štetnih gasova.
Van Štajn je i da cene energenata postaju ključno pitanje u EU pošto je gas za industriju u Evropi tri do četiri puta skuplji u SAD, a struja i dva puta skuplja. On je istakao da to utiče na konkurentnost evropske industrije i napomenuo da će i to pitanje biti razmatrano kroz tu strategiju.
Skup "Evropska energetska politika, izazovi za Srbiju u pridruživanju EU" organizovali su Nemačko poslovno udruženje u Srbiji, Ministarstvo ekonomskih odnosa i energetike Nemačke, Udruženje jugoistočna Evrope i Komitet za ekonomsku saradnju jugoistočne Evrope.
