Najavljujući tešku godinu, član Gradskog veća za investicije i razvoj Nebojša Vasiljević rekao je u izjavi da su 2014. u ovom gradu izvesne tek tri nove investicije: preduzeće "Nikom" gradiće odavno najavljeni logistički centar za "Fijat", hotel "Ženeva" proširiće kapacitete, a biće podignuta i fabrika kolača. Nije, dakle, reč o ulaganjima grada u infrastrukturu i kapitalne javne objekte, već o investicijama privatnika u svoj posao.
Lokalna vlast ima običaj da privatne investicije tretira kao svoje, pravdajući to prodajom građevinskog zemljišta, što je jedan od osnovnih izvora iz kojih se puni budžet. Ali u gradu u kome se trećina novca troši za plate činovnika, kojih ima bar duplo više nego što je potrebno, gde je gotovo trećina radnosposobnog stanovništva bez posla i gde broj socijalno ugroženih stalno raste, teško da ostaje novca za realizaciju velikih projekata od šireg društvenog značaja. Ulaganja u kulturu svedena su na minimum, pa je tako i ove godine izostao tradicionalni Festival harmonike, po kojem je Kragujevac bio prepoznatljiv.
Oglas
Tako je, na primer, u Kragujevcu odavno trebalo da bude izgrađena velika javna garaža u centru grada, s trgom i spomenikom knezu Milošu Obrenoviću, ali je ta investicija ostala samo reklama na RTK, gradskoj medijskoj kući koja više radi za potrebe političara na vlasti nego što se trudi da objektivno informiše građane koji je plaćaju.
Poduži je spisak najavljenih, a neispunjenih obećanja. Umesto nove, Kragujevčani su dobili privremenu autobusku stanicu – na otvorenom, bez šaltera i nadstrešnica, a "Institut za javno zdravlje" i dalje se nalazi u starom objektu, gde je trebalo da bude smešten Apelacioni sud, za koji, takođe, ne postoji adekvatan objekat. Treba, doduše, biti pošten, pa reći da ni država nije učinila ništa da se skuće institucije pod njenom ingerencijom.
U najavi je ostala i sportska hala koja bi zadovoljila međunarodne standarde, a ispod Metinog brda, gde je planirana izgradnja tog objekta, još nije prošao put za "Fijat", južna obilaznica koja bi rasteretila centar grada. Ni severna obilaznica nije na vidiku, a hoteli pored jezera Bubanj, za koje su takođe pripremljeni velelepni planovi, ostali su samo projekti na papiru. Do danas nije realizovan ni projekat koncertne dvorane, za koju je trebalo preurediti stari bioskop "Pionir".
S dolaskom "Fijata" pričalo se i o aerodromu za male avione, što je plan star bar četrdeset godina. Avioni ne sleću u prvu prestonicu moderne Srbije, baš kao što u ovaj grad nije došao ni veliki trgovinski lanac "Supernova". Nadležni kažu da će ova kompanija doći čim se sa lokacije predviđene za gradnju izmesti Divostinski potok.
Za izmeštanje deponije koja se polako primiče gradu takođe nema novca, a od obećanja gradonačelnika Veroljuba Stevanovića da će broj nezaposlenih spustiti ispod deset hiljada ostale su samo velike reči, ne i dela. U ovom gradu bez posla je oko 22.000 ljudi, gotovo isto koliko i pre devet godina, kada je Stevanovićeva koalicija preuzela poluge vlasti. Na hiljade radnika zaposleno je samo u gradonačelnikovoj "fabrici obećanja".
Aktuelna vlast ipak je dosta uradila, i to u otežanim okolnostima, imajući pre svega u vidu da je na početku ovog veka kragujevačka privreda bila potpuno uništena. Obnovljeni su, prošireni i asfaltirani svi prilazi gradu, kao i ključne ulice u kojima je, što je takođe veliki poduhvat, zamenjena vodovodna mreža. Grad je konačno dobio pokriveni bazen, postao sajamski centar regiona i s nekoliko novih tržnih centara zaista promenio izgled.
Čekajući da bude izgrađen Institut za matične ćelije, u gradu je podignuta nova centralna ambulanta, a trenutno se gradi i zgrada Hitne pomoći. Međutim, izgradnja legata Nikole Koke Jankovića, akademika i vajara koji je rodnom gradu poklonio svoje celokupno delo, još nije počela. Kamen temeljac za ovaj objekat položio je predsednik SANU Nikola Hajdin, ali njegovu lopatu cementa odavno je prekrio korov.
