Predstavnici najrazvijenijih zemalja i država u razvoju nisu danas uspeli da postignu dogovo o smanjivanju emisije štetnih gasova na polovinu do 2050. godine, kako je juče predložila grupa G8, koja okuplja industrijski najrazvijenije zemlje sveta, usled protivljenja Kine i nekih drugih zemalja u nagloj ekonomskoj ekspanziji.
Učesnici Foruma velikih ekonomija o energiji i klimi (MEF), koji je održan u okviru samita G8 u italijanskom mestu Akvila, uspeli su, međutim, da postignu saglasnost o jednom drugom juče pokrenutom pitanju - da se ne dozvoli rast prosečne temperature na našoj planeti (kao rezultat te emisije) veći od dva stepena Celzijusa u poređenju sa vremenom pre početka industrijske revolucije.
U deklaraciji MEF-a se navodi da će zemlje učesnice sastanka raditi na tome da "identifikuju globalni cilj za značajno smanjenje globalne emisije (štetnih gasova) do 2050", ali se, kako navodi agencija Kjodo, ne pominje konkretna brojka.
Oglas
MEF je pokrenut u martu, na inicijativu američkog predsednika Baraka Obame, kako bi postavio temelje za novi svetski dogovor o klimatskim promenama, koji bi trebalo da zameni važeći Protokol iz Kjota, budući da ovome važnost ističe 2012. godine.
Formulisanje novog protokola biće glavna tema međunarodne konferencije koja bi trebalo da se održi u decembru u Kopenhagenu.
Forum okuplja članice G8 (SAD, Rusiju, Britaniju, Nemačku, Italiju, Francusku, Kanadu i Japan), grupu G5 zemalja sa privredama u naglom razvoju (Brazil, Kinu, Indiju, Meksiko i Južnu Afriku), kao i Australiju, Evropsku uniju, Indoneziju i Južnu Koreju.
Zemlje u razvoju očekuju da industrijski najrazvijenije države na sebe preuzmu najveći teret smanjivanja emisije štetnih gasova, budući da su najviše i doprinele sadašnjoj teškoj ekološkoj situaciji. Od bogatih zemalja se očekuje i da finansijsku pomognu siromašnima da se izbore sa poplavama, žarkim talasima, nepogodama i rastom nivoa mora, koji se očekuju kao posledica globalnoig zagrevanja.
