U Srbiji će u 2014. početi izgradnja najmanje dva nova energetska objekta, koji će uz napredovanje radova na Južnom toku i pregovore o novim investicijama, oživeti energetski sektor. Posle tridesetak godina, konačno, Srbija kreće u investicionu fazu u energetici, rekla je ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović.
Osnov za ovakav energetski iskorak je, kako je ukazala, neophodna zakonodavna regulativa doneta u prethodnoj godini i po dana. Izgradnja gasovoda Južni tok kroz Srbiju praktično je već počela pred kraj ove godine, a prvi novi termoblok čija će gradnja početi u 2014. biće nova termoelektrana u Kostolcu, snage 300 megavata, za koju je već potpisan ugovor.
Kako je Mihajlović najavila, protokol za termoelektranu-toplanu Novi Sad biće potpisan do kraja ove ili u prvih 15 dana januara sledeće godine. I za termoelektranu "Štavalj" razgovori moraju da se završe u narednih mesec i po do dva, istakla je ministar i podsetila da je već ratifikovan sporazum sa Kanađanima o izgradnji reverzibilne hidroelektrane Bistrica, za šta je formirana i radna grupa Vlade Srbije.
Potpisivanje ugovora za Bistricu očekuje se u narednih nekoliko meseci. Tokom sledeće godine biće završen i jedan vetropark, a uslediće i raspisivanje drugog javnog poziva investitorima za izgradnju malih hidroelektrana, rekla je Mihajlović. Kada je reč o Termoelektrani "Nikola Tesla" (TENT) B3, postoji nekoliko zainteresovanih investitora, među kojima ima i kompanija iz Kine i Japana.
Sa njima se razgovara, ali za sada nema konkretnog predloga koji bi precizirao koliko bi taj projekat koštao i kojom dinamikom bi se na njemu radilo.
- Otvoreni smo za razgovore – poručila je Mihajlović.
Na pitanje da li je nemački RWE odustao od planova za izgradnju TENT B3, ministar je odgovorila da je protokol potpisan, ali da su pregovori oko tog projekta izgubili intenzitet. Čim nema intenzivnih razgovora, možemo da kažemo da nisu zvanično odustali, ali kao da ne rade.
Pregovori po pitanju projekta Srednja Drina, nasuprot, idu u durgom pravcu. Kako je rekla Mihajlović, formirana je radna grupa Elektroprivrede Srbije koja je u tim pregovorima aktivna. Ministar energetike na kraju je rekla da se njeno ministarstvo okreće ka privatno-javnom partnerstvu, i napušta dosadašnju praksu davanja državnih garancija za realizaciju energetskih infrastrukturnih projekta, pošto Srbija ima dovoljno visok deficit i javni dug.
- Gde god možemo da imamo privatno-javno partnerstvo i koncesije, to ćemo i raditi, ali naravno tako da potpuno zaštitimo srpske interese, zaposlimo ljude i da što pre dobijemo investitora koji hoce ovde da gradi – dodala je Mihajlović.
