Dok lokalna vlast i odgovorni iz JKP "Vodovod i kanalizacija" brojnim i sve češćim (ne)razumnim postupcima odugovlače i odlažu sprovođenje ugovora sa nemačkom kompanijom "Vasertehnik VTE" o izgradnji fabrike vode, ekspert za tehnologiju dr inženjer Mileta Perišić, naučni savetnik i tvorac svetski zaštićenih patenata za prečišćavanje pijaće vode, ponovo upozorava da je on štetan i da Zrenjaninu neće doneti ništa dobro!?
Aprila 2012. godine, odmah po potpisivanju ugovora, vrednog oko 26 miliona evra i koji treba da reši decenijski komunalni problem Zrenjanina, gde je voda iz gradskog vodovoda zabranjena za upotrebu pre devet godina, dr Perišić je ukazao da ugovor izlazi iz zakonskih okvira. Naime, tenderom je zahtevano obezbeđenje EU standarda kvaliteta vode za piće čime je praktično isključen naš standard definisan Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće. Van svake sumnje radi se o neprimerenom činu i zbog toga lokalna vlast dovodi u pitanje ugovor.
- Stručnjaci firme VTE na "pilot modelu" tražili su rešenje šest meseci. "Skrpili" su nešto što ne liči na tehnološko rešenje tretmana vode za piće! Dokazi su brojni. Primer su i tri postupka za uklanjanje arsena. Ne zna se koji bi primenili. Verovatno najjeftiniji, ali i najgori – pesak presvučen slojem oksida gvožđa. Ovaj postupak je primenjivan u ruralnim oblastima Bangladeša – kaže Perišić.
Iznosi da je isti postupak, na velikim "pilot modelima", više meseci prikazivan u Mađarskoj. Ali, nema podataka o primeni ove tehnologije što je, ističe, pouzdan dokaz da to rešenje nije prihvatljivo. Kao ni predloženo uklanjanje boje, utroška KMnO4, amonijaka, natrijuma, bora i drugih elemenata.
- Nema smisla ni diskutovati, jer su usvojeni dozvoljeni sadržaji u vodi za piće koji su nekoliko puta veći od našeg i standarda evropskih zemalja. Na primer, za boju naš standard je 5mg/l, dok je EU 20mg/l. Za natrijum je kod nas 150mg/l, u skadinavskim zemljama 100, a u EU celih 200mg/l. Sadržaj organske materije u evropskim zemljama je na nivou našeg, a EU dopušta 2,5 puta veći – iznosi Perišić. - U tenderu je zahtevana dezinfekcija vode sa hlor dioksidom, hlorni preparati su isključeni da bi se smanjio sadržaj trihalometana i ostalog. Nažalost, hlor dioksid daje druge vrste nepoželjnih produkata, koji su ograničeni u vodi za piće u svim standardima u svetu izuzev EU.
Iznosi i da je kod nas standard za hlorite 0,3mg/l, a u Nemačkoj ili Poljskoj 0,2mg/l. Ipak za građane Zrenjanina važe norme prema kojim u vodi za piće nema ograničenja za hlorite! S neskrivenom ironijom zaključuje – tako izgleda "strogi evropski standard" koji je naglasio tehnički direktor VTE Jorg Kering na nedavnoj prezentaciji rešenja u Zrenjaninu.
Inženjerska komora Srbije zamerila je ranije nemačkoj kompaniji što našoj stručnoj javnosti nije omogućeno da se upozna sa rešenjem projekta fabrike vode koja treba da se gradi u Zrenjaninu. Jasno je i zašto, ističe Perišić – stručnjacima VTE dobro je poznato da je EU samo okvirni standard, čije se prekoračenje ne dozvoljava ni u jednoj zemlji članici.
- Građani Zrenjanina izdvojiće ogromna sredstva za izgradnju fabrike, koja će umesto vode za piće davati neki poluproizvod, a on u nastavku ne može da se poboljša jer je koncept rešenja takav da se ne da popraviti – zaključuje Perišić, uz uverenje da projekat ipak neće dobiti zeleno svetlo lokalne vlasti.
Cena
Perišić dovodi u sumnju i cenu vode za piće iz buduće fabrike, koja je projektovana na 0,34 evra po kubiku. Ističe da nisu uračunati troškovi prečišćavanja, a kada se dodaju postojeća cena i anuiteti zbog kredita, iskazana vrednost biće oko tri puta uvećana!
Nemoćne najveće kompanije
U "Inžinjerskoj komori Srbije" ističu da su u proteklim decenijama na izgradnji fabrike vode u Zrenjaninu angažovane najveće međunarodne kompanije, ali nisu uspele da ponude odgovarajuće rešenje. Štaviše, za razliku od VTE, drugi ugledni nemački institut TZV iz Karlsruea, 2007. zaključio je da se na bazi sadašnjeg stanja tehnike u vodosnabdevanju ne može na prihvatljiv način realizovati projekat u Zrenjaninu.
