Nedavno usvojeni Zakon o legalizaciji građanima bi trebalo da omogući da prijave i objekte koji su nelegalno zidani posle 2009. godine. Objekti izgrađeni bez građevinske dozvole, prijavljeni do septembra te godine, ostaju u procesu legalizacije. Lokalne vlasti su dobile pravilnike na osnovu kojih će to naplaćivati. Međutim, postavlja se pitanje koliko će legalizacija biti uspešna s obzirom na nerešene imovinske odnose, česte prevare investitora i besparice.
Pre pet godina, Kraljevčanin Milan Stanković kupio je stan u izgradnji i platio ga gotovinom. Investitor je nelegalno izgradio samo 40 odsto objekta, završio u zatvoru, a Milan, zajedno sa ostalim nesuđenim stanarima, završava gradnju.
- Ovo što je donet zakon, to je samo pravo države, a gde je ono što je država trabala da uradi, kad smo kupovali ovaj čardak ni na nebu ni na zemlji – pita se vlasnik nelegalnog stana u Kraljevu Zoran Stanković. - U ovoj državi može i neki aneks država da napravi i u Ugovoru da stoji da mi finasiramo investitora.
U centru Zlatibora, investitori i po snegu grade, kažu, sve uz građevinsku dozvolu i predate zahteve za legalizaciju.
- Odgovorno tvrdim da je divlja gradnja svedena na minimum. Naravno ne kažem da je nema. Inače, po našim podacima, koji su podneti opštinskoj upravi, prijavljeno je 3.000 objakata za legalizaciju, od kojih smo rešili 2.000 – kaže predsednik Skupštine Opštine Čajetina Miloje Rajović.
Da bi građani legalizovali objekat, moraju najpre da pribave projekat izvedenog stanja, koji košta od četiri do osam evra po metru kvadratnom za objekte do 300 kvadratnih metara, a za složenije i veće projekte cena ide i do 12 evra. Takođe, moraju da obrate pažnju koja im firma pravi projekat.
- Da li je registrovana, da li ti praktično licencirani projektanti ispunjavaju uslove da im se ukaže na licencu, a onda naručiti izradu projekta izvedenog stanja – upozorava arhitekta iz Kraljeva Zvonko Kovačević.
Ubuduće, cenu legalizacije neće određivati država, već lokalne samouprave. Treba da utvrde kriterijume za određivanje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta, kako će naplatiti legalizaciju, i u kom roku.
- Dobili smo sve. Međutim, da vam kažem, to nas tek čeka, prosto grad Zaječar verovali ili ne do sada nije imao ni regulaciona planove, koji su završeni, nije imao ni detaljne urbanističke planove i sve što prethodi toj legalizaciji – kaže predsednik Skupštine Grada Zaječara Saša Mirković.
U resornom ministarstvu napominju da je uspeh legalizacije na lokalnim vlastima.
- Onaj ko je investirao, izveo radove, dužan je stanaru da preda ispravan stan, potpuno legalizovan i završen. Proces legalizacije je ušao u cenu kvadrata. Prema tome, onaj ko je naplatio, ne može uzeti sav novac, a ne izmiriti obaveze i ostaviti stanare na cedilu – kaže ministar građevinarstva i urbanizma Velimir Ilić.
Procenjuje se da u Srbiji milion i 300.000 objekata čeka na legalizaciju. Rok za podnošenje dokumenata je 1. februar naredne godine.
