Pored poljoprivrede i vode, najveće prirodno bogatstvo valjevskog kraja i Kolubarskog okruga je pesak. Ne bilo koji, već kvarcni koji je osnovna sirovina u staklarskoj industriji, po kvalitetu bez konkurencije u Evropi. Međutim, ovaj podatak kao da se nas ne tiče pa tako Srbija i dalje za uvoz ambalažnog i ravnog stakla godišnje daje oko 100 miliona evra.
Preduzeće "Kopovi Ub" na području ubske i valjevske opštine ima pet rudničkih iskopa i dve fabrike za preradu i sortiranje kvarcnog peska i keramičke gline. I u periodu nepovoljnih ekonomskih uslova, preduzeće će poslovnu godinu uspešno završiti a nisu izostala ni ulaganja u novu tehnologiju i opremu. Kao lider u proizvodnji i izvozu, pre svega suvog livačkog peska, preduzeće je i ove godine dobilo visoko priznanje Regionalne privredne komore za kolubarski i mačvanski okrug u vidu srebrne povelje u kategoriji srednjih preduzeća.
Oglas
Nebojša Ilinčić, direktor preduzeća, priču o nagradi brzo je prebacio na kolosek nedovoljne iskorišćenosti i velikog potencijala koji ovaj kraj i cela Srbija mogu imati od kvarcnog peska. Kako naglašava, promocija ove delatnosti nije bacanje "peska u oči" već šansa koja može bitno da utiče na privrednu sliku ovog kraja i cele Srbije.
- Nedavno sam bio kod ministra privrede Saše Radulovića da mu ukažem na resurs koji imamo u kvarcnom pesku a to još uvek ne koristimo. Objasnio sam mu da tamnavski, valjevski i lazarevački basen leže na neiscrpnim količinama izuzetno kvalitetnog kvarcnog peska, kao i da značajna ležišta postoje u istočnoj Srbiji. Korist bi bila višestruka ukoliko bismo, umesto izvoza tih sirovina, izgradili savremenu fabriku za proizvodnju ravnog, građevinskog stakla. U regionu sa 40 miliona stanovnika nema nijedne takve fabrike i s obzirom na sirovinsku bazu trebalo bi što pre reagovati. Po svetskim standardima, fabrika stakla je isplativa ukoliko se gradi na prostoru koje ima oko osam miliona stanovnika. Za sumu koja se godišnje izdvaja za uvoz mogla bi da se podigne fabrika u kojoj bi se zaposlilo od 200 do 400 radnika a uz prateću logistiku, tj. kooperante, trostruko više. Takva fabrika mogla bi da se sagradi i u Valjevu, a bilo bi dobro i da u međuvremenu u ovaj kraj stigne zemni gas, što bi vrlo brzo promenilo njegovu privrednu sliku. Kao rudarski inženjer, uvek sam "imao dubok naklon prema staklu”, jer je to mineral, materijal širokih upotrebnih vrednosti, tj. budućnosti – naglašava direktor Ilinčić, dodajući da ga je obradovala informacija da će fabrika stakla u Paraćinu ponovo početi da radi punim kapacitetom.
Inače, u preduzeću "Kopovi Ub" zaposleno je 90 radnika a na povremenim poslovima, na iskopu, u transportu i dugim aktivnostima, mnogo je više spoljnih saradnika. Zaposleni prosečno zarađuju 48.000 dinara a kada realizacija bude iznad proseka, oni to osete u platnim kovertama. Stabilnost u poslovanju, kaže direktor Ilinčić, dodatno je pojačana od maja meseca ove godine kada je ulogu većinskog vlasnika preuzela nemačka rudarska kompanija "Kvarcverke".
U ovoj godini preduzeće je prvi put isporučilo keramičku glinu za kupce iz Italije koji su ovu sirovinu za izradu keramičkih pločica isključivo uvozili iz Ukrajine. Prema prvim analizama kvaliteta gline, očekuje se da će u narednoj godini iz "Kopova Ub" prema Italiji otići nekoliko kompozicija železničkih vagona.
