Grupa od osam Novosađana, koji su tri meseca u Sočiju radili kako bi svojim porodicama priuštili pristojan život, iz tog ruskog i potonjeg olimpijskog grada vratili su se praznih džepova, jer ih je na gradilištu radno eksploatisala firma za koju su radili. Jedan od tih prevarenih radnika je i naš sugrađan Edhem Čepalo, koji je za firmu "Trejdjunik" radio na izgradnji olimpijskog kompleksa u Sočiju, kao jedan od, procenjuje se, 5000 građevinaca iz Srbije, a kući se vratio uskraćen za pošteno zarađeni novac.
- Posao je ugovoren preko posredničke firme "Most MPC" vlasnice Silvane Vemić, a mi smo ga odradili korektno i završili sve radove za koje smo bili angažovani. Na povratku kući od Silvane Vemić dobio sam samo 1.000 evra, a ostala mi je dužna još 3.050 evra – kaže Čepalo. - Ostali radnici dobili su od 200 do 250 evra za povratak kući, a za ostatak novca čekaju baš kao i ja. Tek kada sam došao kući saznao sam da je Silvanina firma posredovala za "Trejdjunik" i u Budvi, gde se radio hotel i gde su radnici takođe prevareni.
Oglas
Po Čepalovom mišljenju najveću krivicu snosi firma "Trejdjunik", pošto je ona bila zadužena da radnicima, između ostalog, obezbedi i ruske radne vize.
- "Trejdjunik" nam je umesto radnih obezbedio turističke vize na tri meseca i to je odmah bio znak da nešto nije uredu. Kretanje nam je bilo ograničeno pošto nismo smeli da rizikujemo da nas Rusi legitimišu, jer bi mogli biti proterani – priseća se Čepalo.- Pre nego što sam počeo da radim u Sočiju zahtevao sam od Silvane da napravimo ugovor gde će se videti od kad do kad sam tamo radio i koliko novca treba da mi isplate, što je i urađeno. Ja sam jedini od radnika iz Novog Sada koji ima tu potvrdu.
Čepalo će početkom ove sedmice, zajedno sa prevarenim kolegama, podneti krivičnu prijavu protiv te dve firme iako se plaši za svoju bezbednost. Radna eksploatacija sa elementima trgovine ljudima sve je učestalija, a kako smo saznali iz Nevladine organizacije "Astra" koja se bavi tim problemom, ljudi koji budu uhvaćeni u ovu zamku rade u teškim i nebezbednim uslovima a pride im je i kretanje ograničeno.
- Ostanak kod poslodavca je njihova odluka i najčešće je motivisana željom da pokušaju da izvuku novac koji su zaradili. U većini slučajeva, radnici se vrbuju za rad na poslovima gde se može raditi na crno i gde postoje dugi lanci podugovaranja, što jeste slučaj sa građevinskom industrijom – kaže koordinatorka za odnose sa javnošću "Astre", Elena Krsmanović i u razgovoru za naš list ističe da je "Astra" od početka godine primila 18 prijava, koje su se odnosile na gotovo 400 radno eksploatisanih osoba iz Srbije, a koje su bile na radu u Sočiju.
U poslednje dve godine Soči jeste najčešća destinacija gde se varaju radnici iz Srbije. Međutim, brojni su i slučajevi eksploatacije naših radnika u drugim državama, posebno u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza i Bliskog Istoka, a imali smo i nekoliko takvih slučajeva u zemljama Zapadne Evrope. Radnici su žrtve prevare najčešće firmi koje su registrovane u inostranstvu, ali su im vlasnici srpski državljani. Što se tiče Sočija, radi se na slučajevima radnika iz Srbije koji su tamo otišli preko najmanje sedam različitih firmi.
Iz "Astre" kažu da poslodavci na inostranim gradilištima veoma česti, uslovljavajući ih povratkom kući, radnike primoraju da potpišu papir na kome piše da im je dogovorena suma novca u potpunosti isplaćena, što je kasnije prepreka u ostvarivanju prava na zarađeni novac. Takođe, česta prepreka je to što sami radnici, nakon povratka kući, nemaju vremena da se bave potraživanjem novca, jer moraju da traže i rade drugi posao kako bi makar prehranili porodicu. Iz te organizacije kažu da za sprečavanje radne eksploatacije nije dovoljno samo informisati ljude radi prevencije i reći im da potpišu ugovor o radu i nabave radne dozvole pre nego što krenu na put. Neophodno je poboljšati uslove na tržištu rada, smanjiti nezaposlenost, ublažiti ekonomsku krizu i siromaštvo koji doprinose tome da neko postane žrtva radne eksploatacije.
