"Direkcija za urbanizam i izgradnju", koja je više od 50 godina bila institucionalni stub planskog razvoja Kragujevca, po svemu sudeći, broji poslednje dane. Najkasnije do kraja godine, ovo preduzeće će biti transformisano, sa mogućnošću da uđe u proces privatizacije, ili će, pak, prestati da postoji, što sudbinu šezdesetak radnika, među kojima je najveći broj sa visokom stručnom spremom, čini krajnje neizvesnom.
Privatizacijom ili gašenjem ovog javnog preduzeća, u pitanje će biti dovedeno i kvalitetno osmišljavanje gradskih funkcija i sadržaja, a briga o javnom interesu mogla bi biti prepuštena privatnim firmama koje će, kako stvari stoje, preuzeti veliki deo poslova kragujevačke direkcije.
Lokalna samouprava, koja je osnivač preduzeća i njegov stopostotni vlasnik, po novom zakonu o javnim nabavkama više neće biti u prilici da "Direkciji za urbanizam i izgradnju" poverava poslove onako je to dosad činila, otkriva direktor Dragan Jevtović. Prema njegovim rečima, funkcionisanje direkcije dovedeno je u pitanje prvog aprila, kada je pomenuti zakon usvojen u Narodnoj skupštini.
- Grad nam je dosad poveravao poslove urbanizma, projektovanja, nadzora i tehničkog prijema objekata, ali novi zakon o javnim nabavkama nalaže da se za najveći deo tih poslova mora raspisati tender. Nama bi u tom slučaju ostali samo urbanistički poslovi, dok bi sve drugo mogle da rade privatne firme. U tom slučaju, privatnici bi preuzeli i veliki deo srpskog tržišta koje smo dosad pokrivali. Po svemu sudeći, intencija zakonodavca je bila da se, na neki način, javni sektor razvlasti – objašnjava Jevtović i dodaje da "Agencija za javne nabavke" još nije objavila spisak preduzeća koja se mogu baviti poslovima iz delokruga rada kragujevačke "Direkcije za urbanizam i izgradnju".
- S obzirom na to da je novim zakonom o javnim nabavkama definisan sukob interesa u slučaju da se preduzeće čiji je osnivač lokalna samouprava javi na gradski ili opštinski konkurs, direkcija će u narednih mesec dana biti pred velikim izazovima – kaže Jevtović.
On smatra da su pred ovim preduzećem samo dve opcije: ili će se transformisati u privredno društvo sa ograničenom odgovornošću, što je samo prvi korak ka privatizaciji, ili će planerski deo biti premešten u neku od gradskih uprava. U tom slučaju, svoj posao će nastaviti da obavlja samo deo zaposlenih, i to kao činovnici u gradskoj administraciji, dok će većina biti premeštena u druga preduzeća ili će završiti na evidenciji nezaposlenih.
Ova vest je iznenadila bivšeg direktora Veroljuba Trifunovića, koji je čitav svoj profesionalni vek proveo u "Direkciji za urbanizam i izgradnju". To preduzeće je, kaže ovaj uvaženi arhitekta i urbanista, bilo razvojni oslonac grada, u naučnom i kulturnom smislu.
- "Direkcija" je potrebna gradu kakav je Kragujevac, gradu koji pretenduje da se razvija. Nekad davno, za"Direkciju" se govorilo da je "misleće odeljenje" koje osmišljava programe razvoja i predlaže alternativna rešenja. Ako izađe iz sistema javnog sektora, preduzeće će trčati za profitom, dok bi javni interes ostao u drugom planu. A ako postane deo gradske administracije, onda više neće imati istraživački karakter – naveo je Trifunović.
Od šezdesetih godina prošlog veka, "Direkcija za urbanizam i izgradnju" davala je ritam razvoju Kragujevca, pripremala programe, nudila rešenja, predviđala dalje tokove urbanističkog planiranja i prenosila svetska iskustva u toj oblasti. Kragujevačka direkcija je radila i za druge gradove u Srbiji. O značaju "Direkcije" govore brojne domaće i međunarodne nagrade koje je dobilo ovo preduzeće. Tek poslednjih godina, "Direkcija" je zapala u probleme, ne uspevajući da od grada i indirektnih budžetskih korisnika naplati potraživanja koja su veća od 80 miliona dinara.
