Prvi srpski terminal za pretovar robe, na kojem se ukrštaju trase teretnih vozova, kamiona i brodova, trebalo je da se gradi u Batajnici još od proletos, ali u najboljem slučaju počeće da se pravi krajem sledeće godine. Izgradnju takozvanog intermodalnog terminala odložilo je to što još nije usvojen generalni urbanistički plan (GUP) Beograda, a taj dokument teško da će biti donesen u gradskoj skupštini dok se ne formira nova vlast u prestonici. Do tada neće biti moguće zidati bilo šta u delovima deset beogradskih opština, jer od usvajanja GUP-a zavisi i donošenje regulacionih dokumenata za ta područja grada. Bez GUP-a jedna građevinska sezona je izgubljena, a i dobar deo sledeće će propasti, tvrdi Dejan Vasović, gradski arhitekta.
Nacrt GUP-a grad je pripremio i poslao Ministarstvu građevinarstva i urbanizma u decembru prošle godine. Ministar Velimir Ilić nije dao saglasnost na taj dokument nakon čega je buknuo politički sukob između njega i Dragana Đilasa, tadašnjeg gradonačelnika. Dan posle smene Đilasa, 25. septembra, nacrt GUP-a Ilić je potpisao. Ali on ni tada nije poslat gradu. Da je taj akt potpisan, prvi su nedavno saznali u Ministarstvu saobraćaja, gde su bili zabrinuti za realizaciju projekta intermodalnog terminala, na koji čeka već odobrenih 13,5 miliona evra iz fondova Evropske unije. Odobreni nacrt GUP-a je u Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove, u Ulici kraljice Marije, stigao iz Nemanjine tek 5. novembra.
Oglas
- Ne razumemo zbog čega se toliko dugo čekalo na saglasnost Velimira Ilića kad smo još u julu ispunili sve proceduralne zahteve. Dokument je na kraju potpisao onakav kakav je bio kad mu je prvi put dostavljen, još prošlog decembra. Osim terminala, na GUP čekaju veliki projekti poput izgradnje saobraćajnice koja povezuje naselje "Stepa Stepanović" sa Ulicom vojvode Stepe – kaže Dejan Vasović, gradski arhitekta.
Da je spor političke prirode, prvi je dao do znanja Velimir Ilić. On je proletos optužio gradsku vlast da je za Rakovicu i Voždovac predvidela veliko groblje, dok je za druge opštine u nacrt GUP-a upisala banke, hotele, trgovinske centre... Ilić je zamerio gradskoj vlasti da ideja da se smesti groblje na toj lokaciji nije prošla kroz javnu raspravu, bez koje on ne može da potpiše taj dokument.
U gradu podsećaju da su prvobitnu lokaciju za groblje Jelezovac promenili upravo zbog otpora lokalnog stanovništva, iskazanog na javnoj raspravi. Jelezovac su premestili na zemljište čiji je vlasnik grad. Zato u prestoničkoj upravi, kako kažu, nisu ni ponavljali javni uvid sve dok Ilić u aprilu nije to zatražio. Na ponovljenom javnom uvidu završenom u julu niko nije imao prigovora na tu lokaciju. Ona je ostala u nacrtu GUP-a koji je 24. jula poslat u resorno ministarstvo i za koji je Ilić dao saglasnost.
- Imajući u vidu strateški karakter GUP-a, važno je istaći da sve do donošenja novih planova generalne regulacije važi Generalni plan Beograda 2021. kao i regulacioni planovi doneti na osnovu njega. Dozvole za izgradnju moguće je izdavati na osnovu postojeće, i dalje važeće planske dokumentacije. Jasno je da ministar nije zaustavio investicije u Beogradu – navedeno je u odgovorima ministarstva.
Skupština grada koja po zakonu izglasava GUP još nije raspuštena, ali posle obaranja vlasti očekuje se da bi svakog dana moglo biti formirano privremeno veće koje će upravljati Beogradom.
- Nema zakonskog roka u kojem privremeno veće mora biti osnovano, ne zna se koliko dugo ćemo čekati na njega. Kada veće bude uvedeno, ono po zakonu može obavljati dužnost dva meseca. Po isteku tog perioda mora raspisati izbore za novu vlast koji se održavaju u roku od 45 do 60 dana. Posle izbora sledi formiranje vlasti, a prva sednica skupštine biće konstitutivna i na njoj se neće raspravljati o urbanističkim planovima. Tek kada se sve to završi GUP može doći na red, a posle njega i deset planova generalne regulacije – kaže Zoran Alimpić, zamenik predsednika skupštine Beograda.
U Ministarstvu regionalnog razvoja i lokalne samouprave citiraju zakon: Privremeni organ formira Vlada Republike Srbije i on odgovara vladi za svoje delovanje. Privremeni organ dužan je da obavlja tekuće i neodložne poslove umesto svih organa raspuštene jedinice lokalne samouprave. Iz ovoga nije jasno koja je definicija „tekućih i neodložnih poslova” i da li u njih spada usvajanje urbanističkih planova.
Evropska donacija čeka
Izgradnja intermodalnog terminala u Batajnici zavisi od usvajanja generalnog urbanističkog plana, bez kojeg ne može da se donese plan generalne regulacije za taj deo grada. Na osnovu njega biće određene granice parcele za terminal, posle čega se može sprovesti eksproprijacija zemljišta. Za taj posao grad bi trebalo da plati četiri miliona evra. Izgradnju čvorišta drumskog i železničkog saobraćaja, u kome bi u budućnosti trebalo da se nađe i pristanište za teretne brodove, finansiraće republika sa 2,5 miliona evra i Evropska unija sa 13,5 miliona evra. Ali, zbog kašnjenja projekta, moguće je da izgubimo donaciju EU.
- Radovi je trebalo da počnu u martu ove godine. Novac iz pretpristupnih fondova EU za 2013. godinu bio je odobren. Verujem, ipak, da ćemo, ako GUP bude usvojen, dobiti sredstva iz tih fondova za 2014. Projekat je u Briselu ocenjen kao veoma dobar i pokazali su da im je stalo do toga da bude realizovan. Možda ćemo zakasniti za planiranje budžeta pretpristupnih fondova za sledeću godinu, ali u njima uvek ostane neraspoređenih sredstava, koja mogu biti usmerena na terminal. Radovi bi mogli da startuju krajem 2014 – kaže Miodrag Poledica, državni sekretar u Ministarstvu saobraćaja.
Planski dokumenti za 75 odsto teritorije Beograda
Novi generalni urbanistički plan je strateški dokument u kome će, kao i u važećem planu, biti prikazana pretežna namena područja koje obuhvata, to jest definisaće šta se sme graditi. Papiri za gradnju ne mogu se dobiti samo na osnovu njegovih parametara. Do sada propozicije GUP-a bile su temelj za planove nižeg ranga, poput plana detaljne regulacije, koji se odnosio na konkretnu lokaciju i davao uslove za izdavanje građevinskih dozvola. Cela ta procedura najčešće je trajala duže od dve godine.
Sa novim GUP-om, to bi trebalo da se ubrza. Posle njegovog usvajanja uslediće donošenje deset planova generalne regulacije (PGR), koji pokrivaju teritoriju deset centralnih gradskih opština. Nacrti tih planova su završeni i mogu biti usvojeni čim gradska skupština izglasa GUP. Oni će pokrivati 50 odsto od ukupno 55.000 hektara, na koliko se prostire građevinsko zemljište u Beogradu. Na osnovu PGR-ova investitori će direktno dobijati dozvole za gradnju.
Važeća planska dokumenta pokrivaju 25 odsto građevinskog zemljišta u prestonici.
