Beograd će za nekoliko meseci dobiti najsavremeniju halu za prodaju voća i povrća, po ugledu na evropske metropole. Izgradnja Nacionalne veletržnice uveliko je u toku, a graditelji trenutno postavljaju pristupne puteve i završavaju infrasturkturne radove na samoj hali, koja se prostire na 10.400 kvadratnih metara.
Vrednost prve faze radova je 7,2 miliona evra, a posao obavlja konzorcijum firmi na čelu sa kompanijom "Amiga", iz Kraljeva. Kako tvrdi Dragan Pušara, direktor Veletržnice, prvi deo posla biće završen kada je i planirano – za pet meseci. Užurbano se radi na postavljanju kanalizacione i vodovodne mreže, kao i elektroinstalacionih cevi. Majstori paraleleno rade kolovoznu konstrukciju za teške kamione i pristupne puteve, oko same hale, koji će se prostirati na 40.000 kvadratnih metara.
Oglas
- Sa duge strane, oslobađamo plato koji je bio zauzet raznim šatorima i montažnim objektima – objašnjava Pušara. - Time ćemo dobiti dodatnih 1.100 mesta za male proizvođače, koji imaju potrebu za plasmanom svoje robe u sezoni. Sadašnji kapacitet Kvantaške pijace je oko 100.000 tona robe, a kada bude zvaršena prva hala, promet će se povećati za 50 odsto.
Zatvoreni kompleks za plasman voća i povrća biće jedan od najvećih i najsavremenije opremljenih u regionu. Hala će predstavljati jedinstveni klimatski prostor, u okviru kojeg će biti garantovana temperatura od šest do 22 stepena, bez obzira na spoljašnje vremenske uslove. Osim 40 prodajnih jedinica, zatvorena tržnica će imati i sanitarne čvorove, šetalište, uređaje za punjenje viljuškara...
Posle rekonstrukcije, Kvantaška pijaca će dobiti i tri nova ulaza, i to dva sa kontrolorima i jedan na koji će kamioni ulaziti preko elektronskog čipa. Izlaz će ostati na istom mestu, ali će biti potpuno renoviran.
Beograd dao 39 miliona evra
Većinski vlasnik Nacionalne veletržnice je grad Beograd, sa 29 miliona evra ili 69 odsto kapitala. Mali ulagači su učestvovali sa po 150.000 evra i dobili su 0,4 odsto vlasništva. Osim poljoprivrednika i trgovaca, izgradnju pijace za promet hrane na veliko je finansiralo i 11 lokalnih samouprava za potrebe svojih poljoprivrednika.
