Prema procenama Privredne komore Srbije (PKS), u našoj zemlji ima oko 30.000 individualnih sakupljača sekundarnih sirovina, čiji bi rad mogao da bude legalizovan otvaranjem 30 "zelenih fabrika" sa po hiljadu radnika, izjavio je u četvrtak (29. avgusta 2013. godine) u Novom Sadu savetnik predsednika PKS Siniša Mitrović.
To bi bilo "30 novih Fiata sa po 1.000 zaposlenih, odnosno najveća domaća fabrika pod otvorenim nebom", rekao je Mitrović na drugoj konferenciji "Poslovna kapija-pokretanje Srbije", koja je na Petrovaradinskoj tvrđavi okupila privrednike, predstavnike lokalnih samouprava, ambasada, organizacija i institucija kao iz zemlje i dijaspore.
Predstavljajući projekat PKS za legalizovanje tog "sakupljačkog biznisa", Mitrović je objasnio da bi ti radnici, koji sada deluju preko neformalnih asocijacija ili pojedinih sindikata, bili identifikovani kroz sistem Poreske uprave, čime bi bila obavljena njihova "puna socijalna i ekonomska inkluzija".
Oglas
"Zelena ekonomija" je velika šansa Srbije ne samo za privredni razvoj i nova zapošljavanja, nego i da bismo rešili veliki problem eko-kriminala, koji našem društvu nanosi ogromne materijalne štete i ugrožava živote, rekao je Mitrović, napominjući da su od krađa radi prodaje metala i drugih materijala otpadima "Železnice Srbije" za pola godine imale štetu od 180 miliona dinara a EPS 100 miliona.
On je istakao da je ekološki kriminal u Srbiji u porastu i dodao da postoji više od 2.000 "divljih" otpada, preko kojih se obavlja nekontrolisani otkup sekundarnih materijala.
Zato bi to tržište, koje prema procenama PKS vredi oko milijardu evra, trebalo staviti pod kontrolu i uvesti u legalne tokove, čime bi se tim sakupljačima pomoglo da dobiju zaposlenje, socijalno, zdravstveno i penziono osiguranje, a, s druge strane, biće smanjene velike štete i povećana bezbednost.
Mitrović je naglasio da bi stavljanje sakupljačke delatnosti, odnosno tokova otpada pod punu kontrolu doprinelo i jačanju naše reciklažne industrije, koja u poslednje tri godine beleži rast od 15% godišnje, ali nema dovoljnu infrastrukturu, koja je, uglavnom, u vlasništvu lokalnih samouprava.
Konferencija "Poslovna kapija-pokrenimo Srbiju" promovisala je ideju ekonomskog optimizma na osnovu koje bi trebalo da, kako je rekao autor tog projekta Đorđe Mojić, udruženim snagama budu vrednovani resursi i ostvarene dobre konkretne ideje u najrazličitim oblastima.
