Vrbašani poslednjih godina veliku pažnju i pozamašna sredstva poklanjaju obnovi i uređenju postojećih pravoslavnih hramova, kao i podizanju novih. U najužem centru grada u toku je izgradnja velelepnog hrama Vaznesenja Hristovog, a najveći deo novca obezbeđuju građani dobrovoljnim prilozima, uz znatnu finansijsku potporu lokalne samouprave. Kako se očekuje prve liturgije u ovom zdanju moći da se održavaju već od jeseni naredne godine.
- I pored opšte krize, veliki je broj Vrbašana, ne samo vernika, koji svojim prilozima žele da doprinesu da ovaj hram svojim oblikom i visinom ostane trajni svedok našeg postojanja na ovim prostorima. Tako već sada, dok se tek naziru obrisi ove građevine, ona svojim nemim govorom kazuje više nego ijedna usta – kaže pesnik Blagoje Baković, predsednik Odbora za izgradnju hrama Vaznesenja Hristovog.
Oglas
Crkva će zauzimati prostor od oko 500 kvadratnih metara, sa osnovom u obliku grčkog slobodnog krsta, jednom centralnom kupolom i pet bočnih, dok će na vrhu dominirati dva zvonika.
U ovom gradu, inače, više od dva veka postoji srpska crkva posvećena Vavedenju Presvete Bogorodice, ali je procenjeno da je postala tesna za sve one koji žele da prisustvuju molitvenim službama, pogotovo u danima verskih praznika, pa je tako i nastala potreba da se izgradi još jedna, kaže paroh Cvetko Milivojević
I u obližnjem Bačkom Dobrom Polju, nedaleko od Vrbasa, gde pretežno žive naslednici crnogorskih kolonista, koji su u panonsku ravnicu stigli posle Drugog svetskog rata, kao i kasniji doseljenici iz Bosanske krajine, pre nekoliko godina postavljeni su temelji za izgradnju crkve, budući da u ovom selu nikada nije postojala pravoslavna bogomolja. Međutim, gradnja je privremeno zaustavljena zbog nedostatka novca, ali se očekuje da će uskoro biti nastavljena s obzirom na to da parohijani već duže vremena za tu namenu izdvajaju po jedan odsto od svojih mesečnih prihoda.
Ni Srbi u Kucuri, kolonisti iz podgrmečkog kraja, za razliku od Rusina koji čine većinu stanovništva u tom selu, sve do pre tri godine nisu imali svoje duhovno okupljalište. Složno su, međutim, prionuli na posao i podigli hram Uspenja Presvete Bogorodice. U tome su im zdušno pomagali, i radom i novcem, njihove komšije Rusini, mahom grkokatoličke veroispovesti.
Pošto ni u Savinom Selu, takođe jednom od mesta vrbaske opštine, ne postoji pravoslavno crkveno zdanje, a većinu stanovništva čine Srbi, nadleštvo Reformatorske crkve za Srbiju poklonilo je svoj verski objekat Eparhiji bačkoj za potrebe ove crkvene zajednice. U pitanju je, istina, ruinirana građevina, koja se ne koristi još od završetka Drugog svetskog rata, pa su sada Savinoselci zdušno prihvatili akciju da je saniraju i prilagode za liturgijska okupljanja. U tom poduhvatu dobili su i materijalnu podršku opštine Vrbas.
