Od početka godine povećano je interesovanje za stambene kredite, posebno za subvencionisane. S druge strane nastavlja se negativan trend u građevinarstvu. Sve manje se i gradi i prodaje. Zbog slabe kupovne moći, loše ponude stanova i skupih kredita ne očekuje se promena te situacije. U prva četiri meseca izgrađeno je 40 odsto manje stanova nego u istom periodu prošle godine.
Izgradnja i prodaja stanova pre samo četiri godine bila je jedan od najunosnijih poslova. Tada je u građevinskoj operativi bilo zaposleno oko 120.000 radnika, a danas ih je manje od 70.000. Trenutno u Srbiji ima oko 25.000 nezavršenih stanova. Vrednost građevinskih radova u prvom kvartalu ove godine za četvrtinu je manja nego u istom periodu prošle godine.
Oglas
Aleksandar Mirković iz građevinskog preduzeća "Aradinović" kaže da je situacija izuzetno teška, ali da na tržištu mogu da opstanu firme koje imaju kvalitetne projekte, dobre lokacije, dobru saradnju sa bankama.
"Uglavnom su kreditni kupci u pitanju, tako da je gro kupaca limitirano sa novcem što podrazumeva cenu stana između 50 i 70 hiljada evra", kaže Mirković.
Na tržištu nepokretnosti od 2008. iz godine u godinu, beleži se pad prometa, ali ne i toliki pad cena. U ovoj godini prodato je oko devet hiljada stanova, od čega 40 odsto u Beogradu. U istom periodu Nacionalna korporacija osigurala je 1.300 komercijalnih i hiljadu subvencionisanih kredita.
"Podaci za prva četiri meseca pokazuju veće interesovanje za stambenim kreditima generalno, veći broj osiguranih stambenih kredita za oko 13 odsto ukupno, i rast od šest odsto za komercijalne i 24 odsto za subvencionisane kredite", objašnjava Saša Jovanović iz Nacionalne korporacija za osiguranje kredita.
Na tržištu se često nude nekvalitetni i preskupi stari stanovi, posebno ako se uzme u obzir kupovna moć stanovništva.
Đorđe Pavković Bugarski iz austrijske "Hauzmajstor Rustler grupe" kaže da se na tržištu pojavljuju nekretnine po enormnim cenama, uporedivim čak sa okruženjima, a ono što kupci dobiju su neokrečeni stanovi ili fasada koja otpada.
"Manja investicija je da rekonstruišemo ono što imamo nego da zidamo novo. Ako poredite na primer Beč tamo razlike u ceni između novogradnje i starogradnje praktično ne postoji, jer je sam način održavanja nekretnina drugačiji, a to je i zakonska obaveza tamo", objašnjava Pavković-Bugarski.
U Srbiji je neophodna rekonstrukcija milion i 300 hiljada objekata, a kako pokazuje studija Udruženja za građevinarstvo Privredne komore Srbije rađena uz pomoć Nemačke organizacije za tehničku saradnju, time bi se obezbedio posao za 10 hiljada radnika.
