Globalna ekonomija dovela je do pojave "gradova duhova" - nekadašnjih velikih industrijskih centara na Zapadu, koji su se pretvorili u kriminalne centre i došli na ivicu bankrota. Izumiranje gradova i celih regiona u SAD-u i Evropi povezano je s prebacivanjem industrije tokom proteklih 15 godina u Kinu i zemlje trećeg sveta, ističu ekonomski analitičari, a prenosi portal Indikator.ba.
To je takozvana periferija globalnog ekonomskog sistema, i tendencija se, pre svega, ispoljava u najrazvijenijim zemljama svetskog kapitalističkog sistema.
U SAD, Evropi i Japanu odvija se proces finansijske centralizacije, ali ona ne donosi ništa dobro, pošto vlasti ne mogu da nađu, niti ozbiljno traže rešenje za ekonomske probleme.
Oglas
Detroit, koji se našao na ivici bankrotstva, prešao je pod spoljnu prinudnu upravu, dok je krizni menadžer ovog američkog grada dobio izuzetno široka ovlašćenja. U slučaju neuspeha njegove misije, američka prestonica automobilske industrije postaće najveći grad koji je bankrotirao u istoriji SAD-a. Deficit budžeta Detroita iznosi 327 miliona dolara, a ukupan dug premašuje 14 milijardi dolara. Grad se transformisao iz automobilske u kriminalnu prestonicu zemlje, gde je stopa kriminala više od pet puta veći od prosečnog američkog nivoa.
Neki eksperti smatraju da razlog nastanka gradova duhova na postindustrijskom prostoru Zapada nije samo u prebacivanju proizvodnje u azijsko-pacifički region, nego i u tehnološkom napretku, s obzirom da savremenoj proizvodnji jednostavno nije potreban tako veliki broj radnika.
Problemi postoje i u Evropi, gde je, na primer u Španiji, dužnička kriza pogodila desetak regiona, koji su zatražili od Madrida finansijsku pomoć. Pad standarda se nastavlja i na severu Evrope, dok je sve češća migracija iz delova evrozone koje je najviše pogodila kriza u periferijske ekonomije, odnosno ekonomije u razvoju i u razvijene ekonomije poput Australije i Novog Zelanda. Migracioni tok je prisutan i u Brazilu i Rusiji.
Analitičari upozoravaju da danas, kada se u svetu odvijaju političke i ekonomske transformacije velikih razmera, treba očekivati rast broja "gradova duhova". Svaki od njih će imati svoju istoriju. Raskrsnice trgovačkih puteva, tranzitna mesta na morskim putevima, vojna mesta - sve su to gradovi koji su se "rađali" iz praktične potrebe i "umirali" kada je nestajala potreba njihovog daljeg postojanja.
Njihova revitalizacija bila bi skupa, a definitivno rušenje nema smisla, pa zato vlasti ne žure da reše ovaj problem.
