Stara je izreka da su iluzije i bajke ponekad korisne koliko i istina. To ponajviše važi za političare, u periodima "bitke" za poverenje birača, kada pljušte obećanja. A, kada se posle i oni i narod suoče sa stvarnošću, te priče počesto deluju i komično. Kada se na primeru Kraljeva sve vizije i obećanja političara, samo tokom poslednje decenije, saberu i kada bi se obećano ostvarilo, u grad na Ibru bi se dolazilo sa svih strana. Stizalo bi u novi "turistički grad" najmanje tri stotine hiljada turista, a ti turisti bi mogli da biraju prevoz: limuzinama ili autobusima modernim auto-putem, brodovima do luke u obližnjem selu Sirči, avionima do aerodroma u Lađevcima ili brzim prugama. Ima tu još ambicioznih planova i obećanja za čije je ostvarenje potrebno utrošiti milione, čak i milijarde evra kojih nema.
No, krenimo redom. Još davno, krajem osamdesete godine prošlog veka, ovde su političari govorili o produbljivanju korita Zapadne Morave kako bi se ona učinila plovnom. Najavljivano je tada izmeštanje postojeće železničke stanice pokraj nove luke u blizini moravske ade. Do tamo bi se stizalo saobraćajnicom kroz tunel, koji bi bio prokopan i koji bi, pored saobraćajne, imao i funkciju skloništa za narod u slučaju atomskog rata.
Tu ideju o plovnosti tri Morave, "oživeli" su prošle godine "naprednjaci", pa se ona i danas pominje. Zamisao, ipak, nije autentična, jer su ispitivanja plovnosti Velike Morave započeta još davne 1860. godine. Koju godinu kasnije austrijski inženjer, pustolovni baron Feldhajm, ispitujući mogućnost plovnosti, čak je i stigao parobrodom nazvanim "Morava" do Stalaća. Onda se krajem 19. veka ponovo pominje plovni put Majna-Rajna-Dunav-Velika Morava-Vardar-Egejsko more, i prvi put i plovidba Zapadnom Moravom do Kraljeva i Južnom, pa Nišavom do Niša. Ova ideja posebno je razrađena u jugoslovensko-grčkom projektu, pod okriljem Ujedinjenih nacija, tokom 1973. godine. Tu se takođe, uz spajanje Dunava i Egejskog mora, govori i o plovnim kracima do Niša i Kraljeva. Kaže se da bi plovni krak Zapadnom Moravom do Kraljeva bio dug 73 kilometra a Nišavom do Niša 15 km. Duž čitave deonice predviđene su 63 stepenice, 58 brana sa prevodnicama, pet liftova...
Za realizaciju takvih projekata bile bi potrebne milijarde evra, pa Kraljevčani, iako bi "njihov grad dobio luku" ovo više prepričavaju kao šalu nego zbilju. U tom smislu i Milun Jovanović, zamenik gradonačelnika Kraljeva, na naše pitanje o Moravi i brodovima, ukratko reče "kako će brodovi preko brane u blizini Vrnjačke Banje, jer će se tamo, opet sudeći prema nekim planovima i obećanjima, graditi velika hidrocentrala".
Više se, ipak, veruje u nedavnu najavu gradnje auto-puta od Pojata do Preljine kod Čačka koji će Kraljevčanima biti od koristi i zbog obilaznice oko grada, čiji bi ona bila sastavni deo.
Što se tiče putovanja avionom, i to je nekako nadohvat ruke. Posle obećanja bivše vlasti, koju su predvodile demokrate, i uz ulaganje od oko 30 miliona evra, stvoreni su uslovi za konverziju vojnog u civilni aerodrom u obližnjim Lađevcima, ali avioni nikako da polete. Umesto prve avio-linije, govori se o još jednoj rekonstrukciji piste za veće transportne i putničke avione, kao i o izgradnji velikog kargo i robnog centra, uz ulaganje od oko 50 miliona evra. Šta će od toga biti, pokazaće vreme, a u međuvremenu bi, tvrde mnogi Kraljevčani, valjalo elektrificirati prugu od Kraljeva do Kruševca, kojom voz putuje samo brzinom od dvadesetak kilometara na sat, kao i prugu od Kragujevca kako se, recimo, prevoz "Zastavinih" automobila, do Kraljeva ne bi obavljao davno zastarelom lokomotivom.
Takvo je stanje, između obećanja i stvarnosti, što se tiče saobraćajne infrastrukture. A, pre nekoliko meseci najavljena je i realizacija ambiciozne ideje u oblasti turizma. Reč je o planiranoj gradnji Kraljevgrada koji bi se, prema pomenutom "nacrtu" prostirao na oko desetak hektara površine. U takvom gradu, koji bi bio neka vrsta replike srednjovekovnog utvrđenja, postojale bi ulice galerije, pozorišta, ali i kompleks manjih hotela od oko hiljadu ležajeva i apartmansko naselje, krčme, restorani, tržnica... Uglavnom, računa se na posetu od tri, četiri stotine gostiju godišnje. Baš bi, dakle, bilo gužve, a ostvarenje ove zamisli bi koštalo oko trideset miliona evra.
Od bivše lokalne vlasti novoj je preneto obećanje gradnje novog umesto urušenog naselja duž ovdašnje Dositejeve ulice. Za tu namenu od Evropske banke za razvoj odobreno je osam i čeka se na još 10 miliona evra od Evropske investicione banke ali, kako nam pomenuti Milun Jovanović reče, "taj novac još nije na stolu", potrebno je još mnogo truda da bi se sve urbanistički i finansijski zaokružilo i gradnja započela. A kada će to biti još se ne zna, dakle i to je još u sferi zamisli, planova i obećanja.
