Odluka Bugarske da izađe iz projekta za izgradnju naftovoda Burgas - Aleksandrupolis možda će u prvi plan izneti alternativne rute, preko Rumunije i Srbije, kaže direktor ruskog Nacionalnog fonda za energetsku sigurnost Konstantin Simonov. Odnosi sa Bugarskom u oblasti energetike nisu jednostavni, rekao je Simonov za rusku državnu novinsku agenciju Itar-Tas s, dodavši da je tu reč o atomskoj elektrani Belene i gasovodu Južni tok.
Taj stručnjak je ocenio da Bugarska prilazi saradnji sa Rusijom sa političkog, a ne sa ekonomskog stanovišta, naročito posle dolaska nove vlade premijera Borisa Borisova koja se usredsredila na saradnju sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Simonov je podsetio da je Bugarska odbila da obnovi sporazum o isporukama ruskog gasa i da će to gorivo dobijati od Azerbejdžana, "uprkos činjenici da ne postoji gasovod koji povezuje Bugarsku i Tursku". "Mi, nažalost, ne znamo kako da promenimo tu situaciju. Bugarska je bila teško pogođena zbog prekida isporuka tokom rusko-ukrajinskog gasnog rata u januaru 2009. Odnosi su poremećeni i mi još uvek ne možemo da ih popravimo", rekao je Simonov.
Oglas
Taj stručnjak je ukazao da je projekat naftovoda Burgas - Aleksandrupolis "zamišljen kao alternativa isporukama nafte preko Turske". U tom smislu se, kako je Simonov, rivalski projekat naftovoda Samsun - Čejhan ne može nazvati alternativom, pošto je to "naftovod od Turske do Turske koja se poslednjih godina takođe pokazala kao problematičan partner (za Rusiju)".
"Ne postoji finalizovana zamena za projekat Burgas-Aleksandropolis. Najkraća ruta u južnu Evropu je preko Bugarske", ukazao je Simonov. Teoretski je moguće razmotriti rute preko Rumunije i Srbije, ali bi ta varijanta "naravno bila duža".
"Bugarsko odbacivanje još nije sahranilo taj projekat, ali razmatranje nečega drugog konkretnog nije moguće", zaključio je taj stručnjak.
Bugarska je ranije saopštila da odustaje od izgradnje transbalkasnkog naftovoda Burgas - Aleksandrupolis, zamišljenog kao alternativa i mogućnost rasterećenja turskih moreuza Bosfor i Dardaneli. Sofijski dnevnik Standard je objavio da je odluka doneta iz finansijskih razloga. Drugim učesnicima u projektu, Rusiji i Grčkoj, Sofija predlaže poništavanje trostranog sporazuma, potpisanog 2007, a ukoliko do toga ne dođe u narednih 12 meseci, Bugarska će se jednostrano povući iz projekta.
U projektu, kontrolni paket pripada ruskim kompanijama na čelu sa Transnjeftom.
Naftovod od bugarske luke Burgas na Crnom moru do grčkog Aleksandropolisa na Egejskom, projektovan pre više od 10 godina, bio bi dug oko 300km uz kapacitete za transport do 50 miliona tona nafte godišnje.
Povezane vesti:
