Prema procenama Elektroprivrede Srbije samo za struju iz vetroparkova građani Srbije će, preko računa za struju, morati da plate oko 1,3 milijarde evra. Potrošači će, preko subvencionisane cene struje, u stvari otplaćivati kredite investitora u zelenu energiju.
Sve više investitora, u poslednjih godinu dana, lobira da se nedostaci struje u Srbiji reše proizvodnjom iz obnovljivih izvora (OIE). Koliko je ovaj posao unosan, govori i to da su za njega zainteresovane mnoge strane kompanije, ali i domaći biznismeni poput Miodraga Kostića, Gorana Novakovića, Dimitrija Vukčevića.
Ministarstvo infrastrukture i energetike postiglo je uredbama, koje su kasnije pretočene u zakon, da država subvencioniše korišćenje obnovljivih izvora energije. Time je najveće srpsko javno preduzeće - EPS, u obavezi da u periodu od dvanaest godina otkupljuje energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora. Sadašnja cena EPS-ove struje je 5,6 evrocenti, a proizvođačima OIE EPS će, nakon izgradnje postrojenja, morati da plaća od 6,7 evrocenti do 23 evrocenta po kilovat-času, zavisno od toga iz kog izvora je proizvedena struja. Prema izjavama iz Ministarstva energetike od obnovljivih izvora je "vetar ključan jer su tu najveće investicije".
Oglas
"Pitanje koliko energije koju Srbija potroši dolazi iz OIE nije pitanje izbora, već obaveze, što je slučaj i sa svim zemljama članicama i kandidatima za članstvo u EU. Srbija trenutno ima propisan limit od 450MV za struju proizvedenu iz vetroparkova. Oni koji prvi izgrade vetroelektrane i uđu u taj limit dobiće subvencionisanu cenu od 9,5 evrocenti po kilovatu", objašnjavaju nadležni.
S druge strane, u EPS-u su ranije saopštili da će ih subvencije samo iz energije vetra koštati oko 1,3 milijarde evra! Naime, toliko bi trebalo da zarade vlasnici vetroparkova u narednih dvanaest godina.
"Vetroparkovi ne donose jeftiniju već skuplju električnu energiju. EPS je obavezan da kupuje tu struju u narednih dvanaest godina, a sadašnja prodajna cena kilovat-sata EPS-a je 5,61 evrocent (bez PDV-a). Kilovat-sat iz vetra, uz troškove prenosa i distribucije, na kraju dostiže 13,063 centi, što je 2,33 puta više od EPS-ove prodajne cene. Vlasnici vetroelektrana ukupne snage 450MW imaće za dvanaest godina, prodajući struju EPS-u, prihod od 1,35 milijardi evra. I to direktno iz kase EPS-a, odnosno džepova građana", kažu u ovoj EPS-u. U EPS-u nemaju ništa protiv ulaganja u hidroelektrane, pa je u planu i izgradnja nekoliko novih.
U preduzeću Energowind, čiji su suvlasnici Vukčević i Novaković, kažu da ne bi ušli u posao gradnje vetrenjača da nema subvencija države. "Nema ekonomske računice jer se vetroparkovi ne mogu izgraditi bez subvencija. S druge strane, banke vam neće dati kredit za gradnju ako nema subvencija, a to važi i za ostale kategorije kao što su solarna energija ili biomasa. Naša investicija će biti oko 150 miliona evra za 102MW, ali učešće za kredit se kreće oko 40%", objašnjava Maja Turković, izvršni direktor ovog preduzeća.
Turković kaže da će se dvanaest godina vraćati kredit iz struje koju će proizvoditi, a da će tek trinaeste početi da zarađuju od ove investicije. "Tih dvanaest godina dobijamo subvencije od države, a posle prodajete kako uspete. Kredit vraćamo od prodaje subvencionisane struje, a logika svake države je da ako hoće obnovljive izvore, mora da ih podstiče. Država je mogla da kaže i da neće energiju iz obnovljivih izvora, već nuklearki ili termoelektrana", objašnjava Turković.
Na pitanje novinara dnevnog lista Press da li je pravedno da građani kroz cenu struje koju će plaćati EPS-u u stvari otplaćuju kredit koji će uzeti vlasnici vetroparkova, Turkovićeva pojašnjava da je tako u svim zemljama. "Svuda to na kraju plaćaju građani. Ili kroz cenu struje ili se ovakva struja dotira iz budžeta. S druge strane, kapacitet od 450MW, koji je dozvoljen u Srbiji, moguće je izgraditi najranije za sedam godina. A pitanje je kakva će cena struje biti tada. Vlada Srbije uvek ima mogućnost da izmeni ovu uredbu i uslove na tržištu", kaže Turković.
Ticijano Đovaneti, većinski vlasnik kompanije MK Fintel Wind kaže da bi ulagao u vetrenjače čak i da nema podsticajnih tarifa države. "MK Fintel Wind planira da uloži 200 miliona evra u ovaj posao. U ovoj računici, podsticajne tarife države su značajne, ali ne i presudne. Investitor ne može da uloži ovoliko novca ukoliko nema čvrstu garanciju na određen broj godina, po tačnoj ceni megavata po kojoj će ga EPS preuzeti. MK Fintel Wind razmatra ulaganja u izgradnju više farmi vetrogeneratora ukupne instalirane snage preko 140MW. Ukoliko se neke nove lokacije pokažu kao povoljne, spremni smo da investiramo i u nove projekte ovog tipa u Srbiji", tvrdi g. Đovaneti.
Povezane vesti na portalu Gradjevinarstvo.rs:
