Beograd leži na ogromnom energetskom potencijalu, koji se delimično crpi iz podzemnih geotermalnih voda. Izvori i voda čuvaju energiju toplotne snage od preko 100MW, koja je obnovljiva i praktično neiscrpna. U svakom trenutku, na dvadesetak mesta iz zemlje izvire voda koja ima temperaturu od oko 20ºC. Desetak objekata različite veličine greje se pomoću ove vode.
Rudarsko-geološki fakultet - Odsek za hidrogeologiju, radi na studiji Hidrogeotermalni potencijal teritorije grada Beograda. Ova studija bi trebalo da bude kompletno gotova 2012. godine, a Grad i investitori dobiće uvid u lokacije sa kojih se geotermalna voda sa toplotnim potencijalom može crpeti. Ovaj projekat finansira Uprava za energetiku grada.
Oglas
"Za preko 200 tačaka u Beogradu imamo podatke o temperaturi vode i energetskom potencijalu, a preko 30 projekata smo već uradili za razne zgrade", kazao je šef Centra za obnovljive energetske resurse, prof. Dejan Milenić. "Na Bežanijskoj kosi radimo na izgradnji vrtića, koji se nalazi na jednom od izvora koji će grejati oko 2.000m2. Završen je bunar, a voda već teče.
Same zgrade koje se zidaju na mestima izvorišta tople vode u potpunosti će koristiti energiju za grejanje ili za hlađenje. Takve lokacije će, automatski, više vredeti, ali će i objekti koji se zidaju postati isplativiji.
Voda sa višom temperaturom, preko 30ºC, može se koristiti za direktno grejanje. Takvih izvora ima u rubnim delovima grada, u Mladenovcu postoji izvor sa temperaturom od 50ºC. Tople vode ima i u Obrenovcu, Lazarevcu, Grockoj... U užem delu Beograda, geotermalnim vodama bogat je Novi Beograd, leva obala Dunava, Donji grad, Senjak, naselje Braće Jerković. Vode iz izvora u Ovči i Skadarliji su najtoplije - 23ºC.
"Ovo je sada potpuno ravnopravni sistem za zagrevanje i već dominira u svetu, s obzirom na to da smo fosilna goriva: ugalj, naftu, mazut, potrošili 10.000 puta brže nego što su se stvarala", objašnjava profesor Milenić. "Sada se koriste izvori energije koji su obnovljivi u ljudskom veku. Budućnost je pored geotermalne energije, koje ima dovoljno za potrebe Beograda, u biomasi, vetrogeneratorima, solarnoj energiji, plimi i oseci, biogasovima."
Sistem je napravljen tako da se sa dubina od 300m voda ispumpava, preko toplotnih pumpi i izmenjivača, kojima se uzima toplota i šalje korisniku. Takva voda se vraća u zemlju, a leti može da primi toplotu i da radi kao prirodni air-condition. Tako energija, praktično, neprekidno kruži i obnavlja se.
Korišćenje geotermalnih voda ima dvojako dejstvo - u štednji energije i životne sredine. Ekološki efekat ogleda se u tome što upotreba geotermalnih voda nema uticaja na okolinu. Nema ni produkata sagorevanja kao kod fosilnih goriva. Ovo omogućava da se uradi toplifikacija čitavih naselja.
Zgrada Vig plaza od 17.000m2, na Novom Beogradu, greje se iz jednog bunara, koji obezbeđuje preko 250kW toplote. Zgrade Beogradskih elektrana, Građevinska direkcija Srbije, Autokomerca, Toplana Konjarnik već se greju na ovaj način, a projekti za halu Pionir, vrtiće i sl. se rade.
Grejaćemo se na vodu.
