Kapitalni projekti u oblasti životne sredine u Beogradu

23.05.2011. | eKapija

Sekretarijat za zaštitu životne sredine planira da u narednom periodu reši nekoliko kapitalnih problema u ovoj oblasti u Beogradu. Prema rečima Gorana Trivana, gradskog sekretara za zaštitu životne sredine, za to će svakako biti potrebno i vreme i novac, ali problemi upravljanja otpadom i otpadnim vodama, te pošumljavanje Beograda, prioritetni su u oblasti zaštite životne sredine.

– U skladu sa zakonom, urađena je strategija upravljanja otpadom, trenutno je u fazi javne rasprave i trebalo bi da se nađe na dnevnom redu naredne sednice Skupštine grada. Po usvajanju, počinjemo njenu primenu. Proračuni stručnog tima su da se ovakav projekat može završiti za sedam godina i to u fazama. Naredna stvar, koja je veoma važna sa aspekta kvaliteta životne sredine, jeste projekat upravljanja otpadnim vodama. Vode i vodotoke moramo urediti jer njihova neuređenost čine grad nehigijenskim, ali i pogodnim staništem za komarce i druge štetne insekte, zbog čega vodimo veliku borbu svake godine. Drugi deo ovog projekta tiče se prečišćavanja voda. Uporedo sa ovim, krenuće se i u realizaciju strategije pošumljavanja glavnog grada – kazao je Trivan.

Kad je reč o ovoj potonjoj strategiji, Trivan naglašava da je okupljena velika ekipa svih relevantnih instituacija i da će pošumljavanje početi već u 2011. i trajaće godinama. U tu svrhu ove godine izdvojeno je sto miliona dinara, a za sledeću je predviđeno još više.

– Bezmalo da ne znate gde je prioritetnije i koje delove grada treba pre pošumljavati. Šumarski fakultet i Institut za šumarstvo prave plan za narednu godinu, a ove ćemo raditi "ad hok" na terenima koji su već predviđeni za pošumljavanje po planovima "Srbijašuma" i "Zelenila – Beograd". Pošumljavanje se obavlja u rano proleće i jesen, ali najpre će se sačekati da i gradska skupština usvoji ovu strategiju. Planiramo da i formalno i simbolično počnemo čitavu akciju na Makišu, koji je najvažnije vodoizvorište u gradu – naglasio je Trivan.

Mnoge površine u Beogradu biće zaštićene po evropskim standardima. U glavnom gradu planirane su i brojne rekreativne zone poput Ade Ciganlije, među kojima su leva obala Dunava, Ada Huja i drugo, kako bi građani svih delova grada imali male zelene oaze. Ove godine će se u svakoj opštini izraditi takozvani "urbani džepovi" – zeleni mini-parkovi, a Beograd bi trebalo da dobije i zelene krovove i fasade kao pilot projekte. Ako svi planovi sekretarijata budu realizovani, za pet do deset godina, tvrdi Trivan, Beograd neće moći da se prepozna – sa umerenijom mikroklimom i znatno zdravijom životnom sredinom.

 
Share |

Komentari: 0

VESTI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Miloš 01.01.2020.
Ona trolejbuska okretnica, koju je neki "mo...
SAŠA 23.12.2019.
Ovo je dokaz da građane ne treba uzimati mn...
Mićo 20.11.2019.
Ko to kaže da je most graditi pored mosta j...
Invekta 18.11.2019.
Odlično rešenje, olakšava posao, a efekti s...
boki 14.11.2019.
kao prvo idealno ravnih dasaka iz paleta je...