Iako su uloženi značajni resursi, brojni detalji o izgradnji kompleksa za EXPO 2027 i dalje su nepoznati jer su mnogi aspekti još u fazi pripreme. Jedan od tih aspekata je i prijavljivanje učesnika za izložbu. Planirano je da svaka zemlja učesnica ima svoj paviljon u Beogradu, ali će ti paviljoni biti srušeni nakon završetka manifestacije.
.jpg)
EXPO 2027 (Foto: expobelgrade2027.org)
Oglas
Prema informacijama iz preduzeća Expo 2027 Beograd, očekuje se učešće oko 120 zemalja, međunarodnih organizacija i kompanija. Međutim, tačan broj paviljona još nije poznat, jer prijave učesnika nisu završene, navodi Nova Ekonomija.
Kategorije učesnika su definisane od strane Međunarodnog biroa za izložbe (BIE) i obuhvataju zemlje, kompanije, međunarodne organizacije i paviljone u segmentu "najboljih praksi". Većina paviljona biće namenjena zemljama članicama, dok će manji broj biti rezervisan za međunarodne organizacije i kompanije.
Izgradnju paviljona realizovaće zemlje učesnice u saradnji sa organizatorom izložbe. Učesnici imaju potpunu slobodu u definisanju svojih paviljona, kako u pogledu sadržaja, tako i u pogledu funkcionisanja.
Deo procesa uključuje dostavljanje koncepta dizajna i arhitekture paviljona, što se očekuje da bude završeno početkom sledeće godine.
Zanimljivo je da će paviljoni biti srušeni nakon završetka izložbe. Na njihovom mestu planirana je izgradnja objekata trajnog karaktera, za koje će biti potrebno pribaviti rešenje o upotrebnoj dozvoli u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.
Kako navodi Nova Ekonomija, detalji o budućim objektima nisu poznati, jer planovi države nakon izložbe EXPO još nisu objavljeni.
Do sada su tematski paviljoni "Igra(j) za čovečanstvo" i "Moć igre" koštali državu oko 1,73 milijarde dinara za idejno rešenje, razradu i produkciju sadržaja.
Zakon o posebnim postupcima za realizaciju međunarodne specijalizovane izložbe EXPO Belgrade 2027 (leks speciajlis) nedavno je izmenjen kako bi se ubrzala izgradnja potrebnih objekata i infrastrukture, s obzirom na kratke rokove za realizaciju izložbe.
Time je omogućeno puštanje u rad objekata nakon izdavanja pozitivnog izveštaja Komisije za tehnički pregled, piše Nova Ekonomija.
Ovakvi objekti se privremeno puštaju u rad i koriste u trajanju od dvadeset četiri meseca, a investitor je dužan da za to vreme pribavi upotrebnu dozvolu.
Kako se navodi, razlog za ovo je činjenica da su paviljoni učesnika zapravo objekti privremenog karaktera i da će posle izložbe biti uklonjeni.
Pošto je do početka održavanja same izložbe ostalo tačno 27 meseci, Nova Ekonomija navodi da je upitno da li će ovi objekti uopšte imati upotrebnu dozvolu, s obzirom na to da investitor ima rok od 24 meseca nakon puštanja objekata u rad da pribavi ovu dozvolu.
Nova Ekonomija podseća da je Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) ukazao je na nedostatke izmena zakona zbog izložbe EXPO Belgrade 2027, kojima se ukida obaveza pribavljanja ključnih saglasnosti i odobrenja kojima se garantuje bezbednost korišćenja objekata i njihovog uticaja na životnu sredinu.
