Planina Rtanj neće postati žrtva prekomerne urbanizacije i infrastrukturnih projekata zahvaljujući velikom odzivu građana i organizacija širom Srbije, koji su uspeli da zaustave predložene planove za vetroparkove, skijalište i kamenolome. Inicijativa Pravo na vodu i organizacija Polekol saopštili su da su ključne primedbe prihvaćene nakon Javnog uvida u Prostorni plan za Specijalni rezervat prirode Rtanj, održanog u Sokobanji.
Rtanj (Foto: Pixabay)
Oglas
Sednici, koja je trajala četiri sata, prisustvovao je veliki broj građana, a većina primedbi koje su podnete bila je usvojena. Strahinja Macić, pravnik iz organizacije Polekol, istakao je da su primedbe bile kvalitetne i dobro utemeljene, te da je komisija zakonito postupila uvažavajući većinu predloga, preneo je portal Daljine.rs.
Jedan od glavnih razloga za zabrinutost bilo je planirano postavljanje vetroparkova, što bi dovelo do uništavanja šuma i narušavanja staništa zaštićenih vrsta poput surog orla i sivog sokola. Vladan Dimitrijević iz Sokobanjskog ekološkog društva objasnio je da bi vetroparkovi predstavljali ozbiljnu pretnju za prirodnu ravnotežu planine Rtanj.
Takođe, plan o izgradnji skijališta naišao je na snažno protivljenje jer Rtanj sa 1.560 metara nadmorske visine ne poseduje adekvatne uslove za održavanje ski-centra. Dimitrijević je naglasio da bi skijalište zahtevalo velike količine vode za proizvodnju veštačkog snega, što je neodrživo s obzirom na nedostatak prirodnih vodenih resursa.
Pored ovih projekata, bila je predložena izgradnja kamenoloma i malih hidroelektrane, koji bi devastirali rečne tokove i ugrozili staništa zaštićenih vrsta poput rečnih rakova i pastrmki, objasnio je Macić.
Iako je postignut značajan uspeh u očuvanju Rtnja, određeni problemi još uvek ostaju. Jedan od njih je plan za izgradnju akumulacija na planinskim rekama, što bi moglo ozbiljno narušiti lokalni ekosistem. Organizacije koje su učestvovale u ovom procesu najavile su da će nastaviti da prate razvoj situacije i bore se za očuvanje prirodnog bogatstva Rtnja.
Na kraju, Macić je zaključio da Srbija ima dovoljno negativnih primera "zlatiborizacije" i da je važno da se ovakvi scenariji ne ponove na Rtnju. Mobilizacija građana i organizacija pokazala je da se institucionalnim putem može postići uspeh u borbi za zaštitu prirode, što potvrđuje i činjenica da je više od 100.000 građana podržalo ove primedbe putem društvenih mreža.
