Tokom prošle i početkom ove godine najviše stranih investicija išlo je u prerađivačku industriju, građevinarstvo, nekretnine i rudarstvo. Prema podacima Narodne banke Srbije, priliv stranih direktnih investicija (SDI) u prvom kvartalu tekuće godine iznosio je 1,3 milijarde evra, što predstavlja rast od 53,4% u odnosu na isti period prošle godine. Najviše sredstava uloženo je u građevinarstvo, informacione tehnologije i prerađivačku industriju.
.jpg)
Ilustracija (Foto: Pexels)
Oglas
Iako je značajan deo investicija usmeren ka industriji, ekonomisti smatraju da bi investicije u ovom sektor trebalo da budu dominantne, piše Danas. Građevinarstvo i rudarstvo doprinose trenutnom ekonomskom rastu, ali ne donose dugoročne benefite. Prošle godine je u prerađivačku industriju investirano oko 846 miliona evra, dok su investicije u građevinarstvo i nekretnine iznosile oko 780 miliona evra. U rudarstvo je uloženo 517 miiona evra SDI.
Lazar Ivanović iz Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) navodi za Danas da oko 30% priliva SDI ide u prerađivačku industriju, dok je veći deo usmeren na građevinarstvo, nekretnine i rudarstvo. On ukazuje na niske razvojne benefite ovih sektora i ističe da građevinski projekti generišu kratkoročne ekonomske koristi bez dugoročnog transfera tehnologije i znanja.
Ističe da se zbog Ekspa može očekivati nastavak ovakve prakse i da sistem "pumpanja" privrede infrastrukturnim projektima ima kratke efekte, ali se na duže staze može negativno odraziti.
Smatra da se zbog leks specijalisa narušavaju institucije, a ni ekonomski nije optimalno funkcionisati tako. Navodi da za Ekspo nemamo studiju izvodljivosti, koja treba da bude osnov po kome se radi.
Ivanović napominje da u tom slučaju ne postoji ni evaluacija kako je projekat prošao i koji su efekti. Tako se samo "pumpaju" javne investicije u infrastrukturu, za koju ne znamo da li će kasnije biti iskorišćena. Ovo istiskuje domaću privredu i ne ostavlja prostora domaćim firmama da na tom delu oko Surčina grade svoje pogone.
Profesor Milojko Arsić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu ističe da na strukturu ulaganja može uticati jak kurs dinara, što smanjuje isplativost ulaganja u industriju, penosi Danas.
On takođe navodi da visoke investicije u sektore koji proizvode dobra namenjena domaćem tržištu, poput građevinarstva i rudarstva, ne doprinose rastu izvoza i da bi Srbija trebalo da podstiče ulaganja u industrijske sektore sa visokim potencijalom za izvoz.
Takođe, ukazuje na problematiku visokih ulaganja u luksuzne nekretnine, dok je u svetu uobičajeno da država subvencioniše izgradnju pristupačnih stanova za niže i srednje slojeve stanovništva.
Profesor Arsić napominje da će se za potrebe Ekspa graditi brojni objekti, i to po leks specijalisu, pa će to inicijalno "pogurati" privredu, ali da je upitno koliko će doprinositi kada se izložba završi. On smatra da je realizacija ovog projekta značajna za privredu, uposliće domaće radnike i preduzeća, ali dugoročne posledice zavisiće od upotrebe objekata nakon završetka izložbe.
Navodi da je pitanje šta će biti sa izložbenim prostorom, uzevši u obzir da sajamski prostor namenjen Ekspu prevazilazi sajamske potrebe Srbije. Uz to, Ekspo se finansira iz kredita, a upitno je koliko će prinosa donositi objekti i Nacionalni stadion. Profesor dodaje da to što se radi po leks specijalisu može uticati da troškovi budu veći nego što je neophodno.
Profesor Dušan Marković sa Ekonomskog fakulteta takođe smatra da je visok nivo SDI u građevinarstvu može predstavljati potencijalni problem i posledica je velike tražnje za nekretninama, uključujući strane tražioce, te ulaganja u hotelske kapacitete zbog porasta turizma.
On za Danas navodi da Srbiji nedostaju domaće privredne investicije, ali ističe da mala i srednja preduzeća ne mogu biti dominantni nosioci rasta privrede. Oni dominiraju po pitanju broja zaposlenih, ali ne i po pitanju stvaranja vrednosti ili doprinosa izvozu.
Profesor Marković ističe da bi kao društvo trebali da povećamo štednju jer bi povećana domaća štednja donela domaća sredstva za ulaganje, ali ipak napominje da mala i srednja preduzeća ne mogu biti nosioci velikih investicija.
