Skoro tri decenije pristupanja rešavanju nelegalne gradnje u Srbiji nije dalo željene rezultate. U gradovima sa populacijom do 100.000 stanovnika, u proseku, 40.000 predmeta čeka na ozakonjenje. Na godišnjem nivou, reši se oko 1.500 predmeta, dok isto toliko novih slučajeva nastaje, navodi se u saopštenju NALED-a.
Ilustracija (Foto: Pexels)
Oglas
NALED nudi Sivu knjigu i predlaže uspostavljanje Jedinstvene evidencije nelegalno građenih objekata i podnetih zahteva za ozakonjenje (JENGO). Ova digitalna platforma, dostupna svim građanima, omogućila bi lakši uvid i dopunu potrebne dokumentacije. Evidencija bi obuhvatila oko dva miliona objekata koji čekaju na ozakonjenje.
Glavna funkcija ove evidencije bila bi lakši uvid i dopune od strane građana, kao i efikasnija kontrola nadležnih organa i analiza problema u rešavanju zahteva. Centralizovani sistem bi dodatno smanjio mogućnost korupcije, a analiza zahteva i problema u njihovom rešavanju bi doprinela efikasnijem funkcionisanju u budućnosti.
Jelena Bojović, programska direktorka NALED-a, navodi da milioni građana koriste nelegalne objekte za život ili rad, a ne mogu da ih stave u promet, pod hipoteku ili registruju poslovne delatnosti u njima. Ovi objekti često nemaju pristup komunalnoj infrastrukturi, poput vode i struje. Većina je podnela zahtev za ozakonjenje, ali rešavanje tih zahteva traje godinama.
Ona ističe važnost digitalizacije i centralizacije procesa. Novi sistem bi omogućio podnošenje novih zahteva, razmenu dokumenata između državnih organa i građana, praćenje predmeta, plaćanje taksi za ozakonjenje i prijavu poreza, sve do konačnog upisa u katastar.
Nedostatak kapaciteta lokalnih samouprava je jedan od ključnih razloga neefikasnosti procesa legalizacije. Zato se predlaže formiranje posebnih komisija koje bi uključivale predstavnike pravosudnih i drugih relevantnih profesija, uključujući i javne beležnike.
Određeni prostorni i urbanistički uslovi se moraju ispuniti da bi objekat bio ozakonjen, a vlasništvo nad objektom ili odgovarajuće pravo na zemljištu mora biti dokazano. NALED predlaže izmene važećeg zakona kako bi se postupci razdvojili, omogućavajući upis prava svojine nezavisno od urbanističkih uslova.
Usklađenost sa planskim dokumentima bila bi navedena u zabeležbi kojom se konstatuje da objekat nije građen u skladu sa prostornim i urbanističkim uslovima. Na ovaj način bi budući kupci bili informisani o pravnim nedostacima tako upisanog objekta.
NALED podseća da 2,7 miliona nepokretnosti pripada tzv. "delimično regulisanom tržištu". Ovi objekti imaju građevinsku dozvolu, ali nemaju upotrebnu ili ne postoji potpuna dokumentacija za upis u katastar. U tom slučaju je potrebno utvrditi pretpostavljene vlasnike na osnovu svih dostupnih dokaza i sprovesti upis. Posebna pravila bi bila primenjena u različitim situacijama, kao što je slučaj kada je podnosilac zahteva vlasnik zemljišta ili jedan od suvlasnika.
Krajem prošle godine, NALED je pripremio studiju sveobuhvatne reforme koja predlaže konkretna rešenja za unapređenje postupka upisa u katastar, legalizacije nelegalnih objekata, komasacije, restitucije, eksproprijacije, oporezivanja nekretnina, upravljanja javnom svojinom i drugih postupaka.
