Već više od pet decenija, Srbija se suočava s izazovom legalizacije nelegalno izgrađenih objekata, a problem je najizraženiji u Beogradu, gde tačan broj ovakvih objekata još uvek nije precizno utvrđen. Očekuje se da će novi satelitski snimak, sličan onom iz 2015. godine, poslužiti kao osnova za legalizaciju objekata izgrađenih bez odgovarajućih dozvola.
.jpg)
Ilustracija (Foto: Pixabay)
Oglas
Zaječar je 2003. godine započeo proces legalizacije, ali zbog nedostatka ljudskih resursa, popis se oslanja na satelitske snimke, navodi RTS. Do sada je evidentirano preko 40 hiljada nelegalnih objekata, uključujući i one u ruralnim područjima, što ukazuje na složenost i dugotrajnost procesa legalizacije.
Beograd se suočava sa još većim izazovom - više od 230.000 nelegalnih objekata. U protekloj godini, grad je uspeo da ozakoni samo 350 od skoro 70 hiljada objekata za koje je nadležan, dok je većina predmeta prosleđena opštinama, čiji rezultati još uvek nisu poznati.
Igor Begović iz Sekretarijata za ozakonjenje Gradske uprave Beograda rekao je za RTS da veliki problem predstavljaju investitori koji izgrade objekte, prodaju stanove i zatim se povuku, ostavljajući stanare da se sami snalaze sa legalizacijom. On ističe da su investitori obavezni da obezbede svu dokumentaciju, ali to najčešće ne rade.
Begović podseća da se postupak ozakonjenja ne može sproesti za objekte izgrađene posle zakonskog roka, odnosno nisu vidljivi na satelitskom snimkku iz 2015. godine. Jedino rešenje za njih je da se izmene propisi.
Velimir Šećerov, dekan Geografskog fakulteta, za RTS kritikuje dugotrajnu praksu legalizacije kao štetnu za planiranje, ukazujući na opušten stav građana koji očekuju nove zakone o ozakonjenju. Prema njegovim rečima, bar 4 zakona o legalizaciji ili ozakonjenju doneta su u poslednjih 30 godina.
Đorđe Milić, direktor Agencije za prostorno planiranje i urbanizam, naglašava potrebu za jasnim pravnim okvirom koji bi omogućio efikasnu borbu protiv nelegalne gradnje i najavljuje stvaranje Centralnog registra planskih dokumenata i platforme eProstor, koja bi trebalo da olakša prijavljivanje nelegalnih gradnji.
On smatra da bi zakon morao beskompromisno da se poštuje i da se nelegalna gradnja tretira kao krivično delo.
Ovaj dugogodišnji problem zahteva koordinisane napore i jasnu strategiju kako bi se postiglo efikasno rešenje, koje ne samo da će omogućiti legalizaciju postojećih objekata, već i sprečiti buduću nelegalnu gradnju.
