Sektor nekretnina u Evropskoj uniji suočava se sa velikim izazovima, posebno kada je reč o novogradnji. Uz značajno poskupljenje građevinskih materijala i skok kamatnih stopa, porodice se sve ređe odlučuju na kupovinu novih nekretnina.
.jpg)
Ilustracija (Foto: Depositphotos)
Oglas
Najveći udarac zabeležen je u nekim od najbogatijih zemalja EU. U Nemačkoj je broj izdatih građevinskih dozvola pao za više od 27% u prvoj polovini godine, dok je Francuska zabeležila pad od 28% do jula, navodi portal Biznis. U Velikoj Britaniji se predviđa pad izgradnje zgrada za više od 25% tokom ove godine, a Švedska doživljava najveći pad od krize iz 1990-ih, sa stopama izgradnje koje su manje od trećine potrebne da bi se zadovoljila potražnja.
Ovaj trend posebno pogađa izgradnju kuća za jednu porodicu, ali i velike stambene projekte. Vonovia, najveći nemački stanodavac, odložio je sve nove gradnje na neodređeno vreme. U Švedskoj, ključni projekat proizvodnje baterija za električne automobile trpi zbog nedostatka stanova za smeštaj radnika.
Ove promene na tržištu nekretnina dovode u pitanje sposobnost vlada da ispune svoja obećanja građanima. Kako prenosi portal Biznis, u Švedskoj, gde postoji ustavno obećanje o pristupačnom stanovanju, ponuda stanova za iznajmljivanje nije pratila potražnju već decenijama, što je dovelo do povećanja cena nekretnina. U Velikoj Britaniji, godišnji cilj izgradnje stambenih jedinica od 300.000 nije ispunjen, a u Nemačkoj se procenjuje da cilj dodavanja 400.000 novih domova godišnje neće biti ostvaren pre 2026. godine.
Pored ekonomskih posledica, stambena kriza može doprineti i socijalnim tenzijama, povećavajući pritisak na ljude da izdvajaju veći deo prihoda za smeštaj, posebno u kontekstu migrantske krize. U Nemačkom gradu Lorahu, desetine stanara su bile prisiljene da se presele kako bi napravile mesto za izbeglice, što je dodatno podstaklo rast desničarskih partija koje naglašavaju potrebu za rešavanjem stambene krize, navodi Biznis.
