U Srbiji, skoro polovina nekretnina ostaje van zvaničnog katastra, što predstavlja značajan neiskorišćeni ekonomski potencijal, ističe NALED. U svom najnovijem izveštaju, podržanom od strane Švedske agencije za međunarodni razvoj (Sida), NALED predlaže radikalne mere za masovnu legalizaciju nekretnina i unapređenje imovinsko-pravnih procedura.
Ilustracija (Foto: Pixabay)
Prema Dušanu Vasiljeviću, direktoru odeljenja za konkurentnost i investicije u NALED-u, Srbija se suočava sa dva miliona nelegalno izgrađenih objekata i dodatnih 2,7 miliona nekretnina koje nisu adekvatno upisane u katastar. Bez odlučnih reformi, proces legalizacije bi mogao trajati decenijama, a ekonomske posledice su već sada ogromne.
NALED predlaže dvostruki pristup: masovno ozakonjenje tamo gde je to izvodljivo, uz jasne mere za sprečavanje dalje nelegalne gradnje, i formiranje specijalizovanih komisija koje bi se bavile konvalidacijom stare dokumentacije za upis u katastar. Takođe, predloženo je stvaranje državnog fonda nepokretnosti koji bi olakšao procese komasacije i eksproprijacije, omogućavajući zamenu zemljišta i centralizovano upravljanje.
Digitalizacija urbanističkog planiranja kroz sistem eProstor bi omogućila efikasniji rad institucija, brže usvajanje planova i veću transparentnost za građane i privredu. Pored toga, NALED naglašava potrebu za unapređenjem sistema oporezivanja nekretnina, uključujući efikasniju naplatu poreza na prihode od izdavanja nepokretnosti i uvođenje poreza na globalnu imovinu za vlasnike vrednih nekretnina u inostranstvu.
Ove mere dolaze nakon što je Srbija već postigla značajan napredak u oblasti građevinskih dozvola, sa elektronskim sistemom koji sada zadovoljava 73% investitora.