Nakon decenija iščekivanja i brojnih prepreka, glavna železnička stanica u Beogradu, poznatija kao Prokop, konačno je dobila svoju staničnu zgradu.
Stanična zgrada Beograd centar (Foto: Grad Beograd)
Oglas
Ovaj značajan projekat, koji je trajao više od 14 meseci, finansirao je i realizovao Rejlvej siti, državni partner u ovom poduhvatu. Značaj ovog projekta je utoliko veći jer je Prokop čekao na svoju staničnu zgradu skoro pola veka, od početka prvih građevinskih radova na ovoj lokaciji.
Nova stanična zgrada prostire se na oko 6.000 kvadratnih metara i nudi razne sadržaje, uključujući komercijalne prostore, poslovnice, šalter službu, čekaonicu, kartomate i slično.
U početku, putnicima će biti dostupna četiri od osam planiranih šaltera. Kompleks takođe sadrži 100 parking mesta, 12 pokretnih stepenica, 10 liftova i 13 komercijalnih sadržaja.
U planu je izgradnja nadzemne garaže zapadno od stanične zgrade sa 568 parking mesta, kao i mogućnost proširenja za dodatnih 96 mesta. Takođe, planirana je izgradnja 262 parking mesta duž obodne interne saobraćajnice, a prostor između objekata biće pretvoren u zeleni park.
Stanična zgrada Beograd centar (Foto: Grad Beograd)
Projekat je uključivao više od 20 projektantskih kuća i 40 izvođačkih organizacija, sa prosečno više od 220 radnika na gradilištu svakog dana.
Svečano otvaranje stanične zgrade simbolično je upriličeno na Dan oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu (20.10.2023.). Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je značaj ove stanice ne samo za Beograd već i za celu zemlju, naglašavajući ulaganja u Prokop i planove za buduće projekte, uključujući izgradnju brze pruge do Niša i Preševa, kao i pruge prema Severnoj Makedoniji i Mađarskoj.
Međutim, iako je stanična zgrada završena, Prokop još uvek ima nedovršene delove, uključujući prvi i drugi kolosek, prvi peron, kao i pristupne veze staničnom platou iz pravca autoputa. Postoji nada da će se gradnja ovih saobraćajnih veza započeti u skorije vreme, s obzirom na to da je Direkcija za građevinsko zemljište Beograda raspisala tender za izradu tehničke dokumentacije za izgradnju saobraćajnica sa infrastrukturom za pristup Prokopu iz pravca autoputa.
Ideja o gradnji stanice na Prokopu datira još iz sedamdesetih godina prošlog veka, ali su različiti faktori, uključujući druge državne prioritete i nedostatak sredstava, doveli do višestrukih odlaganja. Kroz decenije, Prokop je bio svedok mnogih promena, uključujući promene državnih granica i vlasti. Sada, sa završetkom stanične zgrade, otvara se novo poglavlje u njegovoj istoriji, iako radovi na kompletnom završetku kompleksa još uvek traju.
