U svetlu nadolazećih građevinskih poduhvata u Srbiji, poput izgradnje nacionalnog stadiona, novog Beogradskog sajma i infrastrukture za specijalizovanu izložbu EXPO 2027, postavlja se pitanje sposobnosti domaćeg tržišta rada da odgovori na ove izazove. Prema izvorima iz magazina "Biznis i finansije", iako će većina ovih projekata koštati državu oko 12 milijardi EUR, većinom iz kredita, postoji verovatnoća da ćemo se za njihovu realizaciju osloniti na strane kompanije i uvoz radne snage.
.jpg)
Građevinski radnici (Foto: Pixabay)
Oglas
U poslednjim godinama, Srbija je svedok sve većeg odlaska kvalifikovane radne snage u inostranstvo. Profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko ističe da je priliv stranih radnika rezultat rastućih plata u Srbiji, ali i potrebe za radnom snagom zbog odlaska velikog broja domaćih radnika. Dodatno, Arandarenko navodi da Srbija svake godine izgubi 50.000 potencijalno zaposlenih jer stariji odlaze u penziju, a broj onih koji ulaze na tržište rada se smanjuje.
Prema njegovim rečima, iskustva sa stranim radnicima su različita. Neki ocenjuju da su nepouzdani i lako napuštaju posao, dok drugi smatraju da su neki od njih surovo eksploatisani i obespravljeni.
Da bi se nadomestio ovaj deficit, Srbija je pojednostavila postupak dobijanja radnih dozvola za strance. Kao rezultat, 2020. godine izdato je 13.000 radnih dozvola, 2021. godine 25.000, a 2022. godine čak 35.000. Očekuje se da će se ovaj broj udvostručiti do kraja godine, prenosi Beta. Većina ovih radnika angažovana je u građevinskom sektoru, gde čine trećinu od ukupno 170.000 zaposlenih, ali i u poljoprivredi.
Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva, upozorava na probleme koji proizlaze iz angažovanja strane radne snage, poput damping cena. On takođe ističe da bi domaće građevinske kompanije mogle da iznesu investicioni ciklus ako bi bile angažovane, ali da se to trenutno ne dešava zbog novog Zakona o zapošljavanju stranaca.
Dok Srbija nastavlja sa ambicioznim građevinskim projektima, ključno je pronaći ravnotežu između angažovanja strane radne snage i podrške domaćim radnicima. Uz pravilno upravljanje i strategiju, moguće je postići ekonomski rast dok se istovremeno čuva integritet domaćeg tržišta rada.
