Sve je više stranih radnika u Srbiji. Prema najnovijim podacima, iz inostranstva za pola godine dođe radne snage koliko je do skoro dolazilo za godinu dana i više. Ukupan broj radnih dozvola koje Srbija izdaje strancima raste iz meseca u mesec, a u poslednje vreme u ovoj oblasti mogu se primetiti i potpuno novi trendovi, navodi Blic Biznis.
.jpg)
Ilustracija (Foto: Pixabay)
Oglas
U prvoj polovini godine strancima je izdato 24.785 radnih dozvola, što je za hiljadu više nego za celu 2021. godinu. Izrazit porast zabeležen je i u odnosu na prethodnu godinu kada je Srbija strancima izdala ukupno 35.168 dozvola, pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje.
Posebno je upadljiv rast broja dozvola izdatih stranim radnicima za poslednja tri meseca - sa 11.717 u martu skočio je na skoro 25.000 u junu. Od ukupnog broja svaka peta je žena.
Najviše stranih radnika u Srbiju dolazi iz Kine, Rusije, Turske, Indije, Kube, Belorusije, Ukrajine, Nepala, Šri Lanke… Na listi top 10 su i komšije iz Crne Gore, BiH i Severne Makedonije, a ono što je sada drugačije jeste i novi trend, piše Blic Biznis.
- Ranije smo radnicima iz zemalja poput Filipina i Nepala odobravali po nekoliko desetina dozvola godišnje, a za prvih šest meseci ove godine to je i po 150. Na listi je sada mnogo više Rusa, ali za razliku od ranije i državljana Belorusije i Ukrajine - kaže za Blic Biznis direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović.
Najviše stranaca u građevinarstvu
Veliki broj stranaca angažovan je na infrastrukturnim projektima u našoj zemlji, bilo da se radi o velikim ili manjim gradovima, na planinama ili u banjama. Stranci su najviše traženi i na poslovima dostave, ali i na nekim sezonskim poslovima kao što je branje voća i povrća. Mnogi su angažovani i kao pomoćni radnici u različitim granama privrede, poput uslužnih delatnosti, u ugostiteljstvu i hotelijerstvu.
- Najveći broj stranih radnika u prethodnoj godini bio je angažovan pre svega u oblasti građevinarstva. Radi se o različitim profilima građevinskih radnika - zidarima, armiračima, pomoćnim građevinskim radnicima, gipsarima, tesarima, stolarima. Veliki broj dozvola izdat je i variocima. Takođe, veći broj dozvola za rad izdat je IT stručnjacima iz različitih oblasti IT delatnosti - rekao je Martinović za Blic Biznis.
U agencijama koje angažuju strane radnike kažu da se ne može reći da svi oni hoće da ostanu u Srbiji, ali i da su pojedine firme poput dostavljačkih povremeno imale i po 20 odsto stranaca u ukupnom broju radnika.
- To zavisi od nekoliko faktora. Mladi muškarci bez porodice žele ovde da se asimiluju i vide svoju budućnost u Srbiji. S druge strane, oni koji su ostavili porodice u svojoj zemlji, ženu i decu, imaju samo jedan cilj, a to je da ovde zarade što više i da svakog meseca što više novca pošalju kući. Zbog toga ovde i štede na svemu, i na hrani i na garderobi. Tako ih često u jednom stanu spava i po petoro i više, a mnogi su i u kolektivnom smeštaju koji ima obezbeđuje kompanija - kaže za Blic Biznis upućeni sagovornik.
Što se tiče stručne spreme najviše je radnika sa trećim, četvrtim i sedmim stepenom stručne spreme, ali ima i dosta nisko kvalifikovanih radnika. S tim u vezi kreću se i njhove zarade koje su najčešće nešto više od minimalca pa do oko 60.000, najviše 70.000 dinara.
Ekonomista Ljubodrag Savić kaže za Blic BIznis da se u periodu kriza mnogo toga komplikuje i da tada svako gleda kako da se snađe. On smatra da će Srbija biti sve interesantnija stranim radnicima i da će se ovaj trend nastaviti sledeće godine.
On navodi da naši kvalifikovani radnici, posebno majstori, odlaze u zemlje EU, a nama obično dolaze Indusi, Egipćani i Kubanci. Prema njegovom mišljenju, to je dobro za ekonomiju i može da donese dobit, naročito građevinskoj industriji.
