Građevinski sektor u Srbiji nakon ekspanzije beleži primetan pad. U aprilu se manje gradilo, a izdate su 1.972 građevinske dozvole, što je 11,1 odsto manje nego u istom mesecu prošle godine.
.jpg)
Ilustracija (Foto: Depositphotos)
Oglas
Kako piše portal Nova.rs, kupovina stana je danas teška misija koja mnoge može da dovede u finansijske probleme, zato je potreban oprez i dobra procena pravog momenta za takav poduhvat. Koliko će stan koštati zavisi od mnoštva faktora, a jedan od njih je i kolika je ponuda.
Savet za BDP, koji predvodi premijerka Ana Brnabić, na sednici je ocenio da je građevinska industrija u prvom kvartalu ove godine zabeležila pad u stalnim cenama, odnosno kada se isključe efekti rasta cena, za 0,5 odsto. Vrednost izvedenih radova pala je za čak 20 odsto.
S obzirom na to da je poznato da cene rastu kada je tražnja velika, a ponuda mala, među potencijalnim kupcima nekretnina postoji bojazan da bi visoke cene mogle još više da porastu. Ipak, agent za nekretnine u agenciji "City expert" Nikola Čobić kaže za Novu da nema mesta panici.
On kaže da je tačno da je izdato manje građevinskih dozvola, ali i da je smanjena tražnja za kupovinom stanova zbog onih koji kupuju na kredit.
Iako je takvih kupovina manje, jer kod nas dominira keš, ovi kupci su uspeli da utiču na to da ukupna tražnja bude manja. Za ovo su odgovorni skupi krediti, odnosno visoke kamate koje već duže od godinu dana neprekidno rastu.
Čobić smatra da je upravo smanjena tražnja uticala na to da se smanji i gradnja novih objekata.
- Neće biti poremećaja na tržištu, to je sigurno. Iako je broj izdatih građevinskih dozvola manji nego pre godinu dana, to je i dalje veliki broj. Potrebe tržišta su i dalje zadovoljene, kaže Čobić.
Profesor Ekonomskog fakulteta dr Ljubodrag Savić potvrđuje da bi, po ekonomskoj logici, smanjena ponuda trebalo da poveća cene ukoliko postoji velika tražnja. Međutim, činjenica je da je i tražnja opala, te kao i Čobić, smatra da pad gradnje neće poremetiti već poljuljano tržište nekretnina, navodi Nova.
On se slaže da je manje dozvola izdato usled smanjene tražnje, ali smatra da će na atraktivnim lokacijama cene i dalje rasti.
- Ima ljudi kojima visoke cene ne smetaju. Njima ništa nije skupo. To su ljudi koji su "lako" došli do novca, pa ja ne očekujem stabilizaciju na onim lokacijama na kojima oni kupuju stanove, kaže dr Savić.
Očekivani pad tražnje
Dr Savić navodi da je paralelni pad ponude i tražnje posledica dugogodišnje ekonomske krize u Srbiji. Kako kaže, plate gube trku sa inflacijom, kupovna moć stanovništva sve je manja, krediti su skuplji, te je i logično da nema više velikog interesovanja za kupovinom novih stanova, navodi Nova.
- Kada naše plate prebacimo u evre, stvara se iluzija da smo bogatiji. Realnost je da cene u dinarima rastu svakog dana, objašnjava dr Savić.
Kako će to uticati na cene?
Dok se u Evropi očekuje drastičan pad cena nekretnina zbog sve nepovoljnijih uslova zaduživanja u bankama, agenti u Srbiji složni su da to nije scenario koji će zadesiti Srbiju. Razlog za to je činjenica da, za razliku od zemalja Evropske unije, u Srbiji se i dalje najveći broj nekretnina kupuje za keš. Tako cene stanova u novogradnji miruju, a blagi pad primećuje se u starogradnji.
Prema podacima sajta 4zida, prosečne cene kvadrata u starogradnji i novogradnji ne razlikuju se značajno. Kvadrat u novogradnji u proseku košta 2.496, a u starogradnji 2.465 evra.
Što se ostalih gradova tiče, u Novom Sadu prosečan kvadrat u novogradnji košta 2.175, a u starogradnji još više - 2.250 evra. Kvadrat starogradnje u Nišu košta 1.503, a starogradnje 1.751 evro, dok je prosečna cena kvadrata novogradnje u Kragujevcu 1.224, a starogradnje 1.497 evra, navodi Nova.
