Profesor dr Milan Kekanović sa Građevinskog fakulteta u Subotici naveo je u intervjuu za Politiku da se veliki broj zgrada gradi sa vrlo malo betonskih kratkih zidova i puno zidanih, iako to rešenje ne postoji u pravilnicima.
Gradilište (Foto: Pixabay)
Oglas
Nakon katastrofalnih zemljotresa u Turskoj i Siriji, i naknadnih potresa koji su se javljali i u našoj zemlji, postavlja se i pitanje sigurnosti naših objekata. Kupci se obično interesuju za cenu i lokaciju nekretnine, a pitanje je ko može da im pruži kvalifikovani odgovor na pitanja o bezbednosti.
Profesor dr Milan Kekanović bavi se zidanim konstrukcijama, a pre akademske karijere, nakon završenog građevinskog fakulteta u Zagrebu, projektovao je neke velike javne objekate u Slavoniji. On navodi da su tada svi projekti išli na ozbiljnu reviziju na Građevinski fakultet u Zagrebu, Institut "GH Zagreb" ili Građevinski fakultet Osijek. Danas je njegov i naučnički i ljudski kredo usmeren na formiranje građenja zgrada i domova koji će biti i ekološki i pružiti zaštitu od toplotnih pa i seizmičkih udara, navodi Politika.
On objašnjava da novi pravilnici SRPS EN i EVROKOD 6 propisuju kako se izvode radovi na zgradama sa zidanim zidovima gde mogu da postoje samo betonski vertikalni serklaži.
Prema njegovim rečima, pravilo je da se najpre moraju ozidati zidovi, a zatim se betoniraju vertikalni serklaži i nalivaju stubovi. Međutim, danas se to pravilo apsolutno nigde ne poštuje. Profesor je posmatrajući gradilišta uočio da se prvo izbetoniraju stubovi i betonski zidovi, izliju ploče do poslednje etaže, i onda se između zida. Prema njegovom mišljenju, u slučaju potresa na takve zidove se ne može računati, jer ih beton nije učvrstio.
- Imamo slučajeve da se gradi veliki broj objekata bez poštovanja pravila. Ne postoji pravilnik koji dozvoljava da se kombinuju betonski i zidani zidovi, na način kako se to danas radi, nikada nije ni postojao. Imamo čudnu kombinaciju u vrlo malom procentu betonskih i velikom procentu zidanih, a u pravilnicima postoje termini zidanih armiranih zidova, rekao je dr Kekanović za Politiku.
On navodi da takvi sistemi ne mogu da se mešaju i da je to nekada bilo izričito zabranjeno, a sada se nigde ne preporučuje. Naglašava da ne može da tvrdi koliko su te zgrade nebezbedne, ali projektantski i konstrukcijski nisu ispoštovane zakonitosti, jer je jasno da ne mogu dva sistema koja nisu iste krutosti da se mešaju.
Prema njegovim rečima, poseban problem predstavlja torziono zakretanje, naročito kod nesimetričnih objekata gde se javljaju najveća naprezanja na spoljnim stranama, gde su otvori, prozori, pa zid može da se polomi.
Podsetio je da su Subotičanima dobro poznata starije građena naselja sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, kao što su Teslino naselje, gde su zgrade građene kao zidani objekti te se i nije išlo dalje od četiri sprata, i naselje Prozivka, gde su soliteri rađeni od betona, upravo zbog toga što su se u gradnji poštovala pravila da ne mogu biti mešani nosivi sistemi gradnje.
Profesor Kekanović smatra da su za sadašnje mešanje materijala kod gradnje, koje ne doprinosi stabilnosti objekata, delimično odgovorni i propisi koji nisu dovoljno jasni i precizni.
- Očigledno su i zakonodavci, ne samo naši već i evropski, zaboravili da svaki propis, pravilnik i standard mora biti što jasniji i jednostavniji da bi ga svi razumeli i pravilno primenili. Mi smo imali odlične JUS standarde, odnosno SRPS standarde koji su pravljeni po uzoru na nemačke DIN standarde, koji su bili izuzetno dobri i praktični, navodi on za Politiku.
Ocenjuje i da postoji određena doza formalnosti u reviziji projekata, ali često i primena proračuna koja ne može da se nosi sa svim složenim uticajima tokom gradnje.
Naglašava da je projektovanje izuzetno naporan posao koji zahteva veliko znanje i umeće od projektanata, a istovremeno je često potcenjeno od strane investitora. Oni nastoje da se projekat što manje plati, neshvatajući da će za jeftin projekat dobiti skup objekat kod koga mogu da budu upitni mnogi elementi.
