Kakve novine donose izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji?

Državna sekretarka Ministarstva građevinarstva Aleksandra Damnjanović izjavila je da je cilj izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji unapređenje te oblasti kako bi se zadržao trend rasta, jer je to privredna grana koja direktno utiče na još 22 privredne grane, kao i na povećanje BDP-a zemlje.

Ilustracija (Foto: Pixabay)

- Cilj izmene zakona je i praćenje novih trendova građevinskih materijala i izvođenja radova, kao i otklanjanje kolizionih odredbi sa drugim propisima, što bi trebalo da dovede do ujednačavanja prakse u postupanju - dodala je ona na javnoj raspravi o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji u Privrednoj komori Srbije, prenosi Beta.

Navela je da je cilj izmena propisa i podizanje značaja prostornog planiranja i urbanizma, "jer je potrebno omogućiti da postoji planski dokument koji se direktno primenjuje i na osnovu koga se mogu izdati lokacijski uslovi i koji jedini garantuje zakonitu gradnju".

- Vraća se u praksu i Agencija za prostorno planiranje Srbije, koja je bila ukinuta, a koja će se na sveobuhvatan i stručan način baviti svim relevantnim pitanjima prostornog planiranja i urbanizma - rekla je ona i dodala da će se deo ovlašćenja sa resornog ministarstva preneti na tu agenciju.

Damnjanović je navela da izmene zakona predviđaju i uvođenje funkcije glavnog državnog urbaniste koji će koordinirati saradnju između svih učesnika u postupcima planiranja i urbanizma.

- Takođe, 70% teritorije svake jedinice lokalne samouprave mora biti pokriveno planskim dokumentom, na osnovu koga se mogu izdati lokacijski uslovi, odnosno plan koji se može direktno primeniti - rekla je.

Pokušaće se, kako je navela, najpre na velikim gradlištima, uspostavljanje sistema global view, a građevinski dnevnik će se ubuduće voditi u elektronskom obliku.

Naglasila je da će izmene zakona obeležiti i uvođenje elemenata zelene gradnje. Predviđeno je uvođenje obaveza da se prilikom svake kupoprodaje ili davanja u zakup nekretnine, prilkom notarske ili sudske overe, priloži sertifikat o energetskim svojstvima zgrade, poznat kao energetski pasoš, a građenima je dat prelazni rok od 10 godina da pribave taj dokument.

Izmenama zakona se uvodi i termin elektromobilnost, pa će tako građevinari biti u obavezi da prilikom izgradnje pored parking ili garažnih mesta predvide i obavezna mesta za punjače za e-automobile.

Navela je da će biti pojačana zaštita prirodnih i kulturnih dobara, pa je tako pored stručnog nadzora za objekte koji su pod zaštitom predviđen i konzervatorski nadzor.

Ona je kazala i da je izmenama zakona predviđeno da javna preduzeća bez naknade izvrše priključenje na postojeću infrasktrukturu, a te obaveze bi bili oslobođeni vlasnici objekata koji već koriste obnovljive izvore energije.

Objasnila je da su finansijske analize pokazale da bi trošak tih priključaka bio vrlo brzo nadoknađen kroz naplatu od većeg broja korisnika.

- Zakonom nije direktno predloženo ukidanje Zakona o konverziji uz naknadu, ali je rečeno koje ketegorije lica više nemaju obavezu da plate naknadu za pretvaranje prava korišćenja na građevinskom zemljištu u javnoj svojini u pravo svojine. Četiri kategorije će biti pod posebnim režimom i za nih nije predviđeno oslobađanje, to su zemljoradničke i stambene zadruge, društvena preduzeća, sportska društva i udruženja i sva lica koja na koje se primenjuju razni sporazumi o sukcesiji - rekla je Damnjanović.

Objasnila je i da sportska društva i udruženja neće moći da pretvore pravo koriščenja u pravo svojine bez naknade sve do donošenja zakona kojim se sprovodi privatizacija u sportu.

Dodala je i da će biti predloženo ukidanje lex specialisa na izgradnju linijske infrastrukture od posebnog značaja za Srbiju.

Damnjanović je navela kako je umesto izrade novog zakona o planiranju i izgradnji, nakon razmatranja procenjeno da je trenutno bolje da se uradi 11. izmena zakona koji je donet 2009. godine, dok će svi podzakonski akti biti doneti u roku od 60 dana.

Dodala je da će se paralelno raditi i izmene drugih zakona poput Zakona o upisu u katastar, izmena Zakona o komunalnim delatnostima, kao i izmene pojedinih odredbi Zakona o stanovanju i održavanju stambenih zgrada.

Državna sekretarka je rekla da je trenutno aktivno više od 120.000 gradilišta u Srbiji.