Sledeće godine počinja izgradnja dve velike hidroelektrane

2023. godine Srbija će započeti gradnju dve velike hidroelektrane, "Đerdap 3" i "Bistrica", ukupne snage više od 3.000MW, kako bi nadomestila nedostatak električne energije od oko 20%, koju ove godine uvozi i plaća i po cenama koje su više od 500 EUR po megavat satu.

Hidroelektrana - ilustracija (Foto: Pixabay)

Prošle godine započeta je izrada nove projektno-tehničke dokumentacije, jer je ranije rađena zastarela, a trebalo bi da bude završena sledeće godine. Vlada Srbije je te projekte proglasila projektima od posebnog, državnog interesa, prenosi Beta.

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlović rekla je da bi hidroelektrana Đerdap 3 imala 2.200MW i još po 200MW bi proizvodile solarna i vetroelektrana, ukupno 2.600MW.

- To bi bila hibridna reverzibilna hidroelektrana, radila bi se po fazama, 600MW bi bila prva faza. Prva faza bi mogla biti na mreži do 2025. godine i neke procene nam govore da bi to moglo biti dve milijarde evra, ali to su samo procene - rekla je Mihajlović.

Hidroelektrana "Bistrica" bi bila od 600MW, a okvirne procene govore da bi koštala 700 mil EUR. Kada se sledeće godine završi i ta projektno-tehnička dokumentacija mora se obezbediti i izvor finansiranja za obe hidroelektrane, navodi Beta.

- Osim toga, EPS mora da uđe u strateško partnerstvo za obnovljive izvore energije, da oni koji hoće da grade velike solarne elektrane i vetroelektrane od 1GW ulaze u partnerstvo sa EPS-om tako da EPS ima 50% ili većinsko vlasništvo, da balansiranje radi EPS za strateškog partnera, a da struja koja se proizvede prvo ide za domaće potrebe, a višak za izvoz - istakla je Mihajlović.

Kako Beta navodi, Srbija 70% električne energije proizvodi u termoelektanama, a 30% je iz obnovljivih izvora. Ove godine su, zbog suše i pada vodostaja, hidroelektane skoro prepolovile proizvodnju koja je iznosila samo 15% prosečne.

Vetroelektrane u Srbiji imaju instalisanu snagu od oko 500MW. Kapaciteti za solarnu energiju su oko 50MW, ali država pokušava da stimuliše domaćinstva, koja su najveći dnevni potrošači struje (42%), da uz subvenciju od 50%, postavljaju solarne panele na krovove.