Kako će pad cena gvožđa i čelika uticati na cene nekretnina u Srbiji?

Cene čelika i gvožđa padaju na svetskim berzama i to bi mogao biti povod za smanjenje cena nekretnina nakon neprekitnog rasta tokom poslednjih godinu i po dana.

Gradjevinska industrija (Foto: Pixabay)

Tokom poslednje 2 nedelje na globalnim tržištima primetan je ozbiljan pad vrednosti cene gvožđa. Prema podacima sajta tradingeconomics, cena sirovog gvožđa po toni trenutno iznosi 117 dolara, dok je 08. juna ona iznosila 142,4 dolara po toni. S obzirom na to da čelik ima veoma širok spektar upotrebe u više industrija, pa i građevinskoj, troškovi tih industrija sada počinju da padaju, te će u krajnjem slučaju rezultirati padom cena nekretnina, izveštava Blic.

Pad cena neće biti momentalan, jer jedan investicioni ciklus kod na primer izgradnje stambene zgrade traje 2 do 3 godine, tako da ako se pad cena materijala, u ovom slučaju čelika, nastavi pojeftinjenje kvadrata će se osetiti tek kad stanovi izgrađeni tim materijalima osvanu na tržištu.

Domaći stručnjaci smatraju da je situacija na našem tržištu nešto komplikovanija te da se cene neće direktno prelivati tj. opadati.

- Mi kasnimo za svetskim trendovima 2 do 3 godine. Prvo se nešto pojavi u SAD, pa u Evropi, pa tek onda kod nas. Jesen će mnogo stvari pojasniti po pitanju cene s obzirom na rusku i ukrajinsku krizu, nedostatke materijala. Manje će se graditi, manja će biti ponuda, ali potražnje će uvek biti. Kod nas možemo da očekujemo smirivanje cena, dakle skoka neće biti sigurno. Već sad se dešava pad cena u nekim delovima Srbije, kaže za "Blic Biznis" procenitelj i stručnjak za nekretnine Milić Đoković.

Osvrćući se na pad cena gvožđa i čelika na svetskim berzama on ističe da je veći problem cena energenata.

- Teško je sve što se dešava uklopiti. Pada cena čelika, ali je cena energenata i dalje rekordno visoka, a taj čelik mora da se transportuje do gradilišta. Na primer, dosta je poskupela sva plastika koja se koristi u građevini, skočila je i hemija, lakovi, parket. U krajnjem slučaju skočila je cena majstora, tj. njihovog rada, nabraja Đoković.

Dodaje da su gvožđe i čelik berzanska roba koja se dovozi baržama i da treba kupiti hiljade tona da bi to imalo efekta na tržištu.

- Problem naših dobavljača je taj što nemaju pravi magacin. Mi sada imamo situaciju da sa broda materijal ide direktno na kamion i pravac gradilište. Nemamo logistički centar, i na tome treba raditi, kaže on za Blic i dodaje da se to preliva na kupce tako što im se nudi "plivajuća cena", jer se ne zna kada i kako će se dobiti neophodni materijali.

- Mi na tržištu svakako imamo "halo efekat". Kada bi cena materijala u krajnjem slučaju pala, bitno je samo da dva tri investitora spuste cenu i ostali će pratiti, navodi on.

U poslednjem izveštaju RGZ stoji da je za godinu dana cena stambenih kvadrata u celoj Srbiji porasla od 5 do 23 odsto. Poskupela je i starogradnja i novogradnja, a najveći skokovi u ceni zabeleženi su u Nišu, dok su najmanji u Kragujevcu, prenosi Blic.

Najjeftiniji kvadrat u prestonici u stanovima koji su već imali vlasnike bio je 400 evra, najskuplji 4.902 evra, a prosečno 1.680 evra, navodi se u izveštaju. Kada su u pitanju novi stanovi, cene se kreću u rasponu od 600 do vrtoglavih 9.115 evra, dok je u proseku kvadrat novogradnje 2.165 evra. Stan u novogradnji u Novom Sadu u proseku košta 1.505 evra po metru kvadratnom, za 16 odsto više nego pre godinu dana, a u starogradnji se sa 1.255 evra popeo na 1.517 evra. U Nišu stan od 50 kvadrata u starogradnji skuplji je za skoro 10.000 evra. Umesto prošlogodišnje cene od 831 evro, sada je kvadrat u proseku 1.020 evra, što je poskupljenje od čak 23 procenata.