Odbačen je predlog Plana detaljne regulacije kompanije Railway City za izgradnju dva solitera visine 50 i 80 metara u naselju Stjepan Filipović, prekoputa železničke stanice Prokop. Zatvorenoj sednici Komisije za planove prisustvovali su i predstavnici građana.
Prokop (Foto: Urbanistički centar d.o.o.)
Oglas
Šest meseci su se stanari borili protiv ove izgradnje i sada će prostor postati javna zelena površina, a novi PDR biće usvojen na sednici Skupštine grada krajem januara.
Brojna višemesečna okupljanja i protesti građana, ali i razgovori u Vladi sa premijerkom Anom Brnabić i glavnim gradskim urbanistom Markom Stojčićem, konačno su urodili plodom. Takođe, argumentovane primedbe stručnog tima koji je u razgovorima sa nadležnima prestavljao više od 1.500 nezadovoljnih stanara prihvaćene su kao validne, a glavni zaključak je da bi izgradnjom solitera poznato klizište moglo ponovo da "proradi".
- Komisija je juče donela zaključak da su primedbe građana sa javnog uvida prihvaćene, pa se iz nacrta PDR briše izgradnja objekata i sva ostala rešenja - ističe predstavnica stanara Jelena Dinić. - Buduća namena parcele biće zelena površina, a objekat CIP-a se u planu definiše kao postojeći sa namenom društvenog centra. Ovaj PDR biće usvojen na prvoj narednoj sednici Skupštine grada krajem januara. Iako je jučerašnja sednica bila zatvorenog tipa, njoj su prisustvovala i četiri naša predstavnika, što joj daje još veću legitimnost. Investitor će svakako graditi staničnu zgradu na Prokopu, kako je i ranije predviđeno, ali ne i solitere.
Pošto se na javnom uvidu našao Plan detaljne regulacije za ovaj deo prestonice, građani su se pobunili, a u raspravu se uključio i Građevinski fakultet. Oni su tada za potrebe izrade PDR, zahvaljujući primedbama stanara, u okviru ranog uvida, izradili elaborat o geotehničkim uslovima u kojima je jasno navedeno da će izgradnja kompleksa imati uticaja na stabilnost padine i tokom izgradnje i tokom korišćenja.
Stariji žitelji naselja Stjepan Filipović koje se sastoji od pet višespratnica i jedne petospratne zgrade pamte klizište koje se aktiviralo sedamdesetih godina prošlog veka, prilikom iskopa za proširenje platoa buduće železničke stanice. Tom prilikom su se, duž komletnog platoa, na kom je sada planirana izgradnja solitera, otvorile pukotine dubine od 15 do 20 metara, široke do pet metara. Klizište je tada sanirano uz pomoć potpornog zida od armiranog betona.
