Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić posetio je Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda gde je sa direktorkom Zavoda Oliverom Vučković razgovarao o značaju aktivnosti ove gradske institucije za očuvanje kulturno-istorijskih znamenitosti prestonice.
.jpg)
Beograd - ilustracija (Foto: Pixabay)
Intenzivnim radom u periodu od 2017. do 2021. godine utvrđeno je deset prostorno kulturno-istorijskih celina u Beogradu.
– Utvrđivanje prostorno kulturno-istorijskih celina za kulturna dobra podrazumeva obiman i dugotrajan rad, istraživački rad na terenu, u arhivima, formiranje baze podataka, definisanje mera zaštite i brojne druge veoma važne i složene naučne procedure. Kada neki deo grada bude proglašen za zaštićenu kulturno-istorijsku celinu, postoje veoma jasna pravila šta je na određenom prostoru, kao i na svakom pojedinačnom kućnom broju, to jest objektu dozvoljeno, a šta zabranjeno da se radi. Na izuzetno visokovrednovanim objektima mogući su jedino i isključivo konzervatorsko-restauratorski metodi koji čuvaju njihov izvorni izgled i autentičnost – naglasio je Radojičić.
Gradonačelnik je najavio da će uskoro još pet kulturno-istorijskih celina grada dobiti status zaštićenog kulturnog dobra.
– Prostorne celine koje su u postupcima utvrđivanja za kulturno dobro su: Krunska ulica na Vračaru (čeka se odluka Vlade Republike Srbije), Stara Palilula, blokovi 1 i 2 na Novom Beogradu, Kotež-Neimar na Vračaru i Savamala na Savskom vencu. Zadovoljan sam zbog toga što ovaj posao napreduje i što će Beograd zaštiti ove značajne i vredne kulturno-istorijske celine. Ovo znači da će investitori koji žele da grade ili da rekonstruišu objekte u ovim celinama, morati to da rade pod uslovima koje izdaje Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda. Tako ćemo kulturno-istorijske celine inkorporirati u razvoj grada koji nikako ne sme da dovede do nestanka kulturnih dobara – zaključio je gradonačelnik Beograda.
