Gomila smeća koja se godinama taložila kod Ade Huje i predstavljala jednu od upornih divljih deponija mogla bi u nekom trenutku da se iskoristi za grejanje, dok bi ovaj neiskorišćeni deo grada bio pretvoren u urban park - šumu, neku vrstu Ade Ciganlije u malom.
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Iako je planirano da granica Linijskog parka bude Pančevački most, u međuvremenu se rodila ideja da bi mogao da se pruži do Ade Huje. Kako za Novosti objašnjava gradski urbanista Marko Stojčić, kroz plan generalne regulacije, ovaj potez, odnosno sva slobodna površina, biće pretvorena u javnu zelenu površinu.
- Ideja nam je da to bude urbana park-šuma i da pošumimo čitav prostor - objašnjava Stojčić.
- Imamo odličnu saradnju sa holandskom ambasadom jer su oni najdalje otišli u pogledu održavanja biljaka, estetike, uređenja ekosistema, koji čine, osim biljaka, i pčele, ptice, insekti. Daće nam smernice koje sadnice treba da kupujemo, koje stablo najbolje apsorbuje ugljen-dioksid, koje je dobro za osunčani predeo. Trebalo bi da to bude zelena barijera oko centralne gradske zone, koja će popraviti kvalitet vazduha.
Posadićemo veliki broj visokih sadnica.
Dobit od uređenja ovog zapuštenog dela grada i neiskorišćenog blaga bila bi dvostruka.
- Uslov je da se sanira deponija koja postoji, gde imamo veliki problem sa ispuštanjem metana - navodi gradski urbanista.
- Plan je da se u budućnosti on iskoristi za grejanje, kao što je to slučaj sa deponijom u Vinči.
Kada se ovaj čitav proces preuređenja zaokruži, Grad bi trebalo, objašnjava Stojčić, da ima ozbiljan zeleni bedem, koji će ići od Ade Ciganlije preko Sajma, pored Beograda na vodi, parka u Karađorđevoj ulici, Linijskog parka i Ade Huje.
Rukavac kod Ade Huje i deponija građevinskog i komunalnog otpada, koja je odavno prisutna u manjem ili većem obimu, pravi problem žiteljima kraja. Nadležni su u više navrata zatrpavali deponiju i organizovali akcije čišćenja.