Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Na osnovu istraživanja u novom izdanju časopisa Makroekonomskih analiza i trendova, MAT, koje prenosi N1, cene metala na međunarodnom robnom tržištu su na istorijskom maksimumu. U analizi se ističe da do rasta cena u građevinskom sektoru dovodi zančajan rast cena domaćih proizvođača sirovog gvožđa, čelika, ferolegura i ostalog iz oblasti proizvodnje osnovnih metala.
Kako se na međunaraodnom tržištu nadaju ubrzanju globalnog privrednog rasta i oporavku industrijske i građevinske aktivnosti, to utiče na rast cena metala. Zbog globalne pandemije povremeno dolazi do prekida u radu rudarskih kompanija, ali i do nepotrebnog skladištenja zbog nerelanih očekivanja ka ubrzanju tranzicije ka zelenoj ekonomiji i infrastukturnim programima.
Usled popuštanja restriktivnih mera, države su kao izlaz iz krize značajna finansijska sredstva usmerila na kapitalne projekte i razvoj infrastukture, tako da je potražnja premašila ponudu.
Po rečima Ivana Nikolića, urednika MAT časopisa, mnogi ljudi odvojen novac za godišnji odmor sada investiraju u adaptaciju životnog prostora, tako da dolazi do viših cena građevinskog materijala, što se prenosi i na troškovne pritiske u industrijskoj proizvodnji.
Najveći problemi oko nabavke sirovina i repromaterijala su bili u proizvodnji plastičnih masa, tako da letos nije bilo polietilena i polipropilena neophodnih za proizvodnju plastike gotovo nigde. Takođe je poskupela i sirova nafta na svetskom tržištu, a i došlo je do zastoja velikih petrohemijskih kapaciteta u Americi i Kini. Zbog ovih razloga su najviše porasle cene proizvođača ploča, listova, cevi i profila od plastike, u aprilu čak za 33 odsto, a trenutno je 40 odsto veći nego prethodne godine.
Euro bitumen je jedan od najbitnijih materijala pri izgradnji puteva koji je proizvod iz prerade derivata nafte, tako da se njegova cena formira prema kretanju cene nafte i naftnih derivata na svedskom tržištu, pa je njegova cena porasla za 4,6 odsto.
Prema analizi rast građevinskog materijala je dostigao svoj maksimum sredinom ove godine, a očekuje se stabilizacija cena. Rizici postoje zbog državnog programa za subvenciju zamene stolarije, kotlova za grejanje i izolacije, ukoliko bi potražnja građana za ovim proizvodima bila veća od domaćih proizvodnih kapaciteta, ali pošto se program sprovodi na srednji a ne na kratki rok rizici su mali.
Odluka Kine da smanji proizvodnju sirovog čelika korišćenjema zastarelih kapaciteta, a u cilju redukovanja emisije štetnih gasova, dugoročno utiče na rast cene gvožđa, čelika i ferolegura koje će rasti najverovatnije i nakon 2021. Na smanjenje ponude na evropskom tržištu čelika može uticati i uvođenje privremenih anti-damping carina od strane Evropske komisije na hladno valjane proizvode od nerđajućeg čelika poreklom iz Indije i Indonezije.
Potražnja i cena bakra će tagođe rasti u budućem periodu, najviše zbog ulaganja u digitalizaciju i zelene tehnologije. Kina i EU uspostavile su planove za oporavak koji podržavaju 5G telekomunikacione mreže, analizu velikih skupova podataka i veštačku inteligenciju. Sem toga, EU je posvećena oporavku kroz tranziciju regiona ka ugljeničnoj neutralnosti do 2050. podržavajući masovnu ekspanziju elektromobila i prateće infrastrukture. Bakar kao dobar provodnik električne energije i toplote ključan je u proizvodnji električne opreme, industrijskih mašina i u građevinarstvu, a zbog svojih antimikrobilnih svojstava postoji i potražnja u sferi zdravstva podstaknuta pandemijom. Cena ovog materijala je u poslednjih godinu dana porasla za 90 odsto.
Tokom juna 2020. Kina je zabeležila najveći mesečni uvoz bakra ikada. Neki od razloga za to su i što solarni paneli i vetro-turbine zahtevaju 12 puta veću količinu bakra u odnosu na proizvođače struje prethodne generacije, dok elektromobili koriste četiri puta veću količinu bakra u odnosu na onu koja se koristi u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.