Svakog meseca broj nerešenih predmeta u katastru sve je veći, a ako se taj trend nastavi, u septembru 2023. dostići će milion. Ovo su podaci Advokatske komore Srbije, koja duže vreme zahteva izmene Zakona o upisu u katastar nepokretnosti. Potpredsednica AKS Jasmina Milutinović tvrdi da je, prema podacima samog Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), od jula 2018. do septembra 2020. bilo nerešeno ukupno 415.024 prvostepena predmeta, a procene su da nerešenih drugostepenih ima između 10.000 i 20.000.
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Oglas
Ovde nisu uračunati stari predmeti, pre 2013. godine, odnosno, uvođenja novog sistema elektronske evidencije, pa su realne brojke još i veće. Zato je krajem aprila formirana Radna grupa za izmene zakona, ali se do danas nije sastala.
- Imam predmete u žalbenom postupku iz 2012. godine koji i dalje nisu rešeni - kaže Jasmina Milutinović, član Radne grupe u ime advokature. - To sve loše utiče na pravnu sigurnost. Kada imate više promena na jednoj nekretnini, svi u lancu moraju da čekaju da se okonča prvi postupak, a zamislite ako on traje tri, četiri ili osam godina! A ukoliko nemate konačno rešenje da ste vlasnik nepokretnosti, vi sa njom, naravno, ne možete da uradite ništa: ni da je stavite pod hipoteku radi kredita, da je prodate, poklonite...
U Analizi problema u radu RGZ, advokati osim neefikasnosti, navode i da na mesečnom nivou katastru prosečno ostaje skoro 15.962 nerešena predmeta. Oni pohvaljuju digitalizaciju kao neophodnu alatku kod uknjižbe, ali i nedovoljnu.
Milutinović ističe i da katastar ne postupa u rokovima, pa se i po tri-četiri ročišta odlože pred sudom zbog nedostavljanja podataka o promeni vlasništva. Zbirka starih javnih isprava nije skenirana, pa se ne mogu pratiti promene vlasništva elektronski.
A u analizi efekata primene Zakona o upisu u katastar nepokretnosti, koju su izradili nezavisni eksperti u susret budućim izmenama propisa, navodi se da je on - pun pogodak. RGZ kao glavne rezultate navodi pojednostavljivanje procedura i unapređenje globalne konkurentnosti Srbije. Ova saznanja, kako kažu, "otkloniće predrasude nastale kao rezultat negativne kampanje i opstrukcije pojedinih interesnih grupa".
Javni beležnici, uz izvršitelje, sud i druge državne organe spadaju u obveznike dostave i zakonski rok da služba katastra postupi po njihovom zahtevu jeste pet dana. Po rečima Srbislava Cvejića, predsednika Javnobeležničke komore, ova komunikacija funkcioniše dobro, ali bilo bi bolje kada bi svaka promena registrovana u katastru odmah bila vidljiva i u listu nepokretnosti, a ne tek za dan ili tri.
- Zalagaćemo se i da ono što je podobno za upis možemo mi da knjižimo. Tako bi se rasteretili službenici RGZ koji to sad rade i mogli bi da se posvete starim predmetima. Za četiri-pet godina bi ih raščistili.
Prostor za dalja unapređenja u RGZ vide kroz bolju razmenu podataka i dokumenata sa nosiocima javnih ovlašćenja, utvrđivanje načina dostavljanja notarskih i drugih javnih isprava za upis, usaglašavanje odredaba drugih zakona, kao i okončanje ranije započetih postupaka.
