Preraspodela poslova ozakonjenja objekata odnosno podele predmeta opštinama, građanima je umesto olakšanja, donela zastoj. U Sekretarijatu, osnovanom da bi se isključivo bavio ovom nadležnošću, pre godinu i po dana odlučeno je da se hiljade predmeta, na zahtev opština, preseli pod njihovo okrilje. U praksi se pokazalo da im je to preveliki zalogaj, uz sva ostala zaduženja koja već imaju, pa izgleda da rok za legalizaciju svih prestoničkih objekata do kraja 2023. godine sigurno neće biti ispoštovan.
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Oglas
Uzevši u obzir podatke iz svih opština, za svega dva do tri odsto predmeta doneta su rešenja. U fiokama svake opštine skuplja prašinu između 20.000 i 30.000 predmeta o neozakonjenim objekatima, od čega je na stotinak predmeta pozitivno odgovoreno od 2020. godine, kada je ovaj posao prepušten njima.
Iako su nadležni ovu odluku isprva pravdali time da će sugrađanima posao biti olakšan, jer neće morati da idu s jednog kraja grada na drugi, već će sve obavljati u lokalu, ispada da je putovanje do glavne filijale bio najmanji problem, jer se ni u komšiluku stvari brže ne rešavaju.
- Pre deset godina mi smo radili taj posao, a onda je osnovan Sekretarijat kojem je poverena isključivo legalizacija - nezvanično su Novostima rekli u jednoj od beogradskih opština. - Tamo su se nagomilali predmeti, pa su deo posla prebacili nama. U međuvremenu, kadar je otišao u penziju, na snazi je zabrana zapošljavanja, i mi sada nemamo dovoljno ljudi koji bi mogli samo time da se bave, jer ozakonjenje nije naš primaran posao. Samo nekoliko ljudi u opštini sada ima na hiljade predmeta za legalizaciju, plus ostale nadležnosti iz građevine. Najlakše je reći da mi kočimo posao. U stvari, ne postižemo.
Kada je pre dve godine odlučeno da će se nadležnost delegirati, tvrdilo se da su opštine spremne za ovaj ambiciozni posao. Međutim, rezultati govore drugačije. I sam zamenik gradonačelnika Goran Vesić, nedavno je, za Novosti, ocenio da lokal nije uspeo da se izbori sa zahtevima.
- Sve opštine su tražile da im se preda deo predmeta za ozakonjenje i mislio sam da je u redu da ljudi rešavaju problem legalizacije tamo gde žive, a ne da putuju zbog jednog papira sa jednog kraja grada na drugi - rekao je tada Vesić. - Ali, pokazalo se da je bilo bolje kada je sve bilo centralizovano.
Kao glavni argument za sporo rešavanje zahteva, mahom se navode nerešeni imovinsko-pravni poslovi i nepotpuna priložena dokumentacija. Kako smo saznali, nekada građani nemaju tehničkih mogućnosti da pribave papire. Ipak, javna je tajna da se mitom ovakvi problemi neretko rešavaju.
Određen je rok do kada će svi objekti u prestonici morati da se legalizuju. Ostaje da se vidi da li će ovim tempom to biti završeno do 6. novembra 2023. godine.
Kada je reč o predmetima koji su ostali Gradu, od 66.000 ozakonjeno je samo 410 objekata.
- Smatram da je je jedna od žila kucavica to što je Ustavni sud ukinuo odluku da objekti mogu biti legalizovani bez saglasnosti svih vlasnika i korisnika na parceli - rekao je Nemanja Stajić, sekretar za poslove ozakonjenja. - Oko 95 odsto predmeta i u Gradu i u opštinama jesu individualni objekti.
Na osnovu Zakona o glavnom gradu i novog Statuta grada Beograda, od 1. januara 2020. poslovi legalizacije do 400 kvadrata prešli su u nadležnost gradskih opština. Prigradske lokalne samouprave imaju ingerenciju na površine do 3.000 metara kvadratnih. Kako je u novembru 2019. godine kazao zamenik gradonačelnika Goran Vesić, na taj način se ispravila nepravda koja se 2011. dogodila, kada je legalizacija centralizovana.
