Objekti, koji su odobrenja za gradnju stekli po starim propisima, dobijaju novu šansu da se domognu i upotrebne dozvole.
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Oglas
Vlada je usvojila Predlog izmena i dopuna zakona o planiranju i izgradnji. Njegovim usvajanjem produžava se rok za pribavljanje upotrebne dozvole za objekte kojima je gradnja odobrena po zakonima starijim od 11. septembra 2009. godine. Umesto dve godina od stupanja na snagu poslednjeg Zakona o planiranju i izgradnji, to mogu da učine tokom četiri godine. U praksi - na raspolaganju imaju još dve godine.
Izmenjeni propis daje rok i nadležnima za izradu planskih dokumenata. Stari planovi, urađeni pre 1993. godine, moraju da se zamene novim tokom naredne dve godine.
- U praksi je prepoznata potreba da se rok za pribavljanje upotrebne dozvole produži, s obzirom na to da je značajan broj investitora propustio da u datom roku ishoduje dozvolu - stoji u obrazloženju predloženog zakona.
- Prdložena je izmena kojom se uređuje rok važenja planskih dokumenata koji su doneti pre 1. januara 1993. godine. U praksi je prepoznata potreba da se rok za donošenje novih planskih dokumenata produži, imajući u vidu brojnost planskih dokumenata koji u ovom slučaju moraju biti doneti.
Zakon inače, predviđa da građevinska dozvola prestaje da važi ako se radovi ne prijave u roku od tri godine. Prestaje da važi i ako se u roku do pet godina od kada je izdata ne pribavi upotrebna dozvala. To ne važi za objekte komunalne infrastrukture, koji se fazno grade i porodične stambene kuće za lične potrebe.
Investitor može da traži produžetak od dve godine za upotrebnu dozvolu ako inspektor utvrdi da je objekat završen u konstruktivnom smislu. Posle isteka od pet godina od posedovanja građevinske dozvole investitor plaća nakandu Poreskoj upravi u visini poreza na imovinu i tako sve dok se za tu lokaciju ne izda nova građevinska dozvola.
A razloga zašto graditelji nisu uspeli da dođu do upotrebnih dozvola, kažu upućeni, mnogo je. Neretko i zbog izmene planskih dokumenata.
- Različiti su razlozi zašto neko nije uspeo da dođe do upotrebne dozvole - smatra Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije.
- Od toga zavisi i da li će zahvaljujući prolongiranju roka, to rešiti ili ne. Problem je u sporoj administraciji godinama unazad, između ostalog. Da bi se dobila upotrebna dozvola, neophodna je građevinska dozvola, pa tehnički prijem, pa planska dokumenta. Dešavalo se da neko gradi, promeni se u međuvremenu plan detaljne regulacija, pa nadležni odustanu od toga i opet ga promene.
