Uprkos pandemiji korona virusa, potražnja za stanovima u Srbiji i njihova kupovina se ne smanjuju. Proporcionalno porastu tražnje za stanovima rasle su i cene stambenog prostora, i to do te mere da je Beograd u toj kategoriji svrstan među najskuplje gradove u Evropi. Prema informacija dostupnim na sajtu Numbeo, koji važi za najveću svetsku bazu podataka o životnim troškovima i kvalitetu života, Beograd je na četvrtom mestu na listi najskupljih gradova u Evropi po cenama nekretnina u odnosu na visinu prihoda stanovnika.
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Oglas
Odnos cena nekretnina i prosečnih prihoda Beograđana iznosi vrtoglavih 19,77. Glavni grad Srbije se tako našao iza Moskve (odnosno 21,12) koja je na prvom mestu, Pariza (20,97) i Splita (19,77), a ispred Vladivostoka (18,63), Gdanjska (18,31) i Milana (17,85).
Ako uzmemo u obzir da je prošle godine u Srbiji prodato nekretnina u vrednosti od oko 4.2 milijarde evra, što je više od proseka za prethodne tri godine, stiče se utisak da je tržište nekretnina ostalo imuno na krizu.
U Građevinskoj direkciji Srbije kažu da je potražnja trenutno veća od ponude, što utiče na rast cena. Postojao je kraći zastoj zbog korone u realizaciji u martu i aprilu prošle godine, ali se tržište vrlo brzo stabilizovalo i vratilo na nivo pre epidemije, kažu u GDS.
Prodaja je počela da raste već u drugoj polovini maja i od tada se beleži konstantan rast prodaje i interesovanja kupaca.
Stručnjaci ukazuju na nekoliko faktora koji pospešuju potražnju za stanovima u prestonici.
Potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić, ukazuje na činjenicu da je veliki broj građana koji žele da spasu deviznu štednju, uložio istu u nekretninu.
- Osnovni razlog ovakve potražnje za stanovima je želja ljudi da se reše svoje devizne štednje, za koju gotovo da nema kamate. Neizvesnost kursa evra i dolara, te strah da ušteđevina može da nestane gura građane ka ulaganju u nekretnine, kaže Rodić za Blic Biznis.
Dodatan faktor, koji podstiče ulaganje devizne štednje građana u nekretnine, je loš položaj ljudi na tržištu rada, dodaje Rodić.
- Usled krize, sve je manje ljudi sa stalnim radnim odnosom, a banke ne izdaju kredite građanima bez stalnog radnog odnosa, te se oni okreću ulaganju svoje ušteđevine, zaključuje Rodić.
Slično mišljenje ima i Milić Đoković, stručnjak za nekretnine. On uzrok rasta cena vidi u nedostatku sigurnih investicionih prilika za građane i niske kamatne stope na stambene kredite.
- Cene nekretnina skaču zbog porasta cene kapitala. Krediti i novac su trenutno jeftini, kamate na kredite se kreću između 2,5 i 3 odsto, a situacija je takva da ljudi nemaju gde da sigurno ulože sem u nekretnine. Prigradska naselja su povoljnija "običnim", prosečnim građanima koji ne mogu da priušte kupovinu stanova na atraktivnim lokacijama u gradu, kaže Đoković za Blic Biznis.
On dodaje da prosečni građani imaju pristojne plate, ali da im se svakako mnogo više isplati da ulože u nekretninu u prigradskim naseljima, jer tamo dobijaju više kvadrata u nekim drugim opštinama u Beogradu, po istoj ceni.
- Polako se radi infrastruktura u tim naseljima. Radi se nova kanalizacija, struja i putevi. Ako ti radovi daju očekivane rezultate, i ako sve prođe pristojno i normalno, sasvim je u redu kupiti - zaključuje Đoković.
Još jedan uzrok rastu cena nekretnina je veliki broj infrastrukturnih radova u Beogradu, kako u centru grada tako i na periferiji.
Prema mišljenju investitora i građevinaca, poskupljenje termoizolacionih materijala može biti jedan od ključnih fakotra koji će uticati na potražnju i rast cene kvadrata.
