Zamenik gradonačelnika Goran Vesić obišao je juče (16.12.2020) radove na deponiji Vinča gde niče prva sanitarna deponija u Srbiji uređena po svim ekološkim standardima koji se poštuju u Evropskoj uniji. On je ovom prilikom podsetio da na deponiji Vinča od 1977. godine postoji gradska deponija, na koju se godišnje dovozi oko 570.000 tona komunalnog otpada, te da je ona posle ovoliko decenija polako počela da klizi prema Dunavu i postala najveći ekološki problem ne samo Beograda već i ovog dela Balkana.
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Oglas
– Na osnovu javno-privatnog partnerstva sa francuskom kompanijom Suez i japanskom kompanijom Itoču krenuli smo u saniranje postojeće deponije, koja će biti zatvorena, sanirana i ekološki tretirana, i na izgradnju nove. Ova sanitarna deponija ima kanale za prikupljanje otpadnih voda, a već je urađeno i postrojenje za njihovu preradu. Sve otpadne vode će se izvlačiti iz deponije, prerađivati i tako prerađene odlaziti u Dunav. S druge strane, tu su i cevi kroz koje će se izvlačiti gas koji će biti transportovan do energane gde će se praviti električna energija i to će biti prvi put da se pravi elektrinčna energija od otpada. Radimo i toplodalekovod Konjarnik–Vinča koji će omogućiti da se iz otpada izvlači gas koji će služiti za grejanje Konjarnika, čime ćemo smanjiti kupovinu gasa koji sada koristimo za grejanje građana – naglasio je Vesić.
On je podsetio da je ovaj posao vredan više od 375 miliona evra i dodao da se gradi postrojenje za proizvodnju električne energije, te da će se graditi i energana, a gradi se i nova trafostanica koja će opsluživati sva ova postrojenja, kao i postrojenje za preradu građevinskog otpada.
– Mi godišnje imamo više od milion tona građevinskog otpada u Beogradu koji se baca na različitim lokacijama i koji će sada biti prerađivan. Sada ćemo konačno rešiti najveći ekološki problem na teritoriji grada Beograda – rekao je zamenik gradonačelnika.
Naglasio je da je posebno ponosan što ovde u svakom trenuku ima više od 500 radnika i što posao rade domaće kompanije.
Rešavanjem ovog problema delimično se rešava i problem zagađenja vazduha.
– Za četrdeset godina, koliko postoji ova deponija, više od četiri milijarde tona metana je otišlo u vazduh, da ne pričam o požarima koji su se stalno dešavali i kojih više neće biti – naveo je Vesić.
Direktor preduzeća Beo čista energija Filip Til rekao je da će postrojenje za odlaganje komunalnog otpada biti pušteno u rad za nekoliko meseci, te da će nakon toga početi sanacija i zatvaranje postojeće deponije. Nakon toga, dodao je, sledi otvaranje objekata koji su trenutno u izgradnji.
