Izgradnja objekata visokoškolskih ustanova na Novom Beogradu plan je star više decenija, ali je iz raznih razloga i okolnosti taj plan ostao nerealizovan do danas. Lokacija za izgradnju univerzitetskog kompleksa nikada nije utvrđena, ali je izgradnjom Fakulteta dramskih umetnosti 70-ih godina prošlog veka taj proces započet u bloku 39. U kasnijim godinama u ovom bloku planiran je Centar za promociju nauke i razvojni centar za nano tehnologije i nove materijale, međutim ni ovi projekti nikada nisu realizovani, a čitava priča je ponovo zaboravljena. Tek nedavno opet je otvoreno pitanje smeštaja visokoškolskih ustavnova, a urbanističkim projektom predloženo je idejno rešenje kompleksa i nova lokacija.
Idejno rešenje (Projektni biro ZAP iz Beograda)
Novi univerzitetski objekat planiran je u bloku 67a, odnosno na neizgrađenom komadu zemljišta između postojećih srednjoškolskih ustanova, tehničke škole "Novi Beograd" i Ruske škole. Planom generalne regulacije ovde je planirana zgrada Fakulteta bezbednosti, za oko 1800 studenata, ali je kasnijim odlukama Ministarstva obrazavanja odlučeno da se gradi kompleks za čak tri ustanove, Fakulteta bezbednosti, Geografskog i Biološkog fakulteta. Ova lokacija sada treba da ponese objekat koji će približno koristiti preko 5200 studena i oko 450 zaposlenih, što je značilo i značajne žrtve pri izradi idejnog rešenja.
Parcela za ovakvo korišćenje je jako ograničenih dimenzija, tesno ugurana između dva već izgrađena objekta, pa će nova zgrada zauzimati najveći deo parcele. Iako je Planom generalne regulacije utvrđena optimalna zauzetost parcele od 50%, ovde taj parametar nije bilo moguće ispuniti, već je projektom ostvarena zauzetost od čak 64%. Razuđenost dva susedna objekta će delimično ublažiti efekte njenih gabarita. Prostor između novog objekta i bočnih građevinskih linija iskorišćen je za smeštanje kružne servisne saobraćajnice za kolski pristup garažama, ekonomskom ulazu i tehničkim službama, tako da na parceli nema mesta za javne površine i zelenilo. Ukupna bruto kvadratura budućeg kompleksa iznosi skoro 32.000m², od čega oko 8500m² otpada na podzemne etaže (2Po+Pr+3+Te). Objekat će posedovati i podzemnu garažu sa 153 parking mesta, kao i 15 parking mesta na parceli.
Idejno rešenje (Projektni biro ZAP iz Beograda)
Kao što smo napomenuli, kompleks treba da spaja i kreira zajedničke funkcije za Fakultet bezbednosti, Biološki i Geografski fakultet, što je još jedan izazov projektnog zadatka, imajući u vidu da se radi o nekompatibilnim sadržajima. Tako će zgrada u sebi sadržati i mikrobiološke labaratorije Biološkog fakulteta, kartografske kabinete, ali i streljanu za Fakultet bezbednosti. Najveću površinu objekta zauzimaće, naravno Biološki fakultet, zbog specifičnosti njegovih programskih elemenata, koji podrazumevaju veći broj laboratorijskih i naučnih centara (Centar za humanu i molekularnu genetiku, Centar za forenzičku i primenjenu molekularnu genetiku, Centar za elektronsku mikroskopiju, vivarijum, uzgajanje ćelija itd.)
U objektu je planiran jedan veliki centralni amfiteatar u službi sva tri fakulteta (~ 400 mesta), sa još dve izdvojene manje sale za potrebe Geografskog i Fakulteta bezbednosti (~ 200 mesta). Zbog prostornih ograničenja, Biološki fakultet neće imati svoj amfiteatar, već će koristiti zajednički u prizemlju objekta. Svaki od fakulteta imaće odgovarajući broj kancelarija, kabineta, slušaonica, vežbaonica i ostalih sadržaja fakulteta (dekanat, studentska služba, bilioteka, svečana sala, kafei itd.). Biološki fakultet biće smešten na prvom spratu, na drugom Fakultet bezbednosti, dok je na trećem Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu. Možda najveći kuriozitet idejnog rešenja jesu unutrašnji atrijumi ukupne površine blizu 800 kvadrata.
Atrijumi se prostiru celom visinom objekta i omogućavaju prodor prirodnog svetla u objekat. Veći atrijum, u zoni centralnog ulaza sadrži „eksperimentalnu baštu“ Biološkog fakulteta sa zelenilom u direktnom kontaktu sa tlom, kako bi se omogućila sadnja visokog drveća unutar objekta. Drugi, manji, atrijum je zamišljen kao studentski i vizitorski, gde bi se smestio studentski restoran, skriptarnice, knjižare, fotokopirnice, mesto za učenje studenata i obavljanje jednostavnijih zadataka, kao i izložbene prostorije (Geografski muzej). Glavni i centralni ulaz u objekat projektovan je iz Rjepinove ulice, odakle će se i kolski pristupati garažama.