Tražeći rešenje za Terazijsku terasu, Gradska uprava toliko se vrtela ukrug da se praktično vratila na početnu poziciju. Odustala je od raspisivanja pozivnog konkursa, najavljenog u februaru, jer sva tri tima koja je trebalo da učestvuju na njemu – Grozdana Šišović i Dejan Milanović, studio ARCVS Branislava Redžića i arhitekte Branislav Mitrović, Dejan Miljković i Zoran Radojičić − nisu bila voljna za to, rekao je za Politiku Marko Stojčić, glavni gradski urbanista. Umesto toga, ponovo će u igru vratiti rešenje Branislava Redžića, koji je pre 13 godina na javnom arhitektonskom nadmetanju podelio prvu nagradu sa Šišovićevom i Milanovićem.
Beograd (Foto: Pixabay.com)
Oglas
Godinama posle tog takmičenja jedan od najznačajnijih gradskih vidikovaca ostao je neuređen da bi 2015. tadašnji gradski urbanista Milutin Folić aktivirao Redžićeve ideje iz 2007, kao deo strategije uređenja Beograda, doduše modifikovane u odnosu na konkursni rad od pre 13 godina.
Arhitekta Redžić je od 2015. godine uradio idejno rešenje koje je bilo osnov urbanističkog projekta naručenog za tu lokaciju. Tu se stalo uprkos pompeznim najavama da će terasa biti obnovljena 2017. godine. Početkom godine Stojčić se vratio rešenju Branislava Mitrovića, Dejana Miljkovića i Zorana Radojičića, koji su na konkursu za uređenje Terazijske terase pre 22 godine osvojili drugu nagradu. To je bilo neočekivano uzevši u obzir plasman dela, a u međuvremenu je bilo i još konkursa za tu lokaciju. Ali, Stojčić takav izbor obrazlaže podeljenošću stručnog stava: jedne kolege smatraju da ta lokacija mora da dođe do izražaja a da arhitekta bude po strani, dok drugi misle da delo arhitekte, to jest objekat, treba da bude značajnije od prostora. Baš takva dva različita pristupa ogledaju se u radovima studija ARCVS i tima Mitrović, Miljković i Radojičić.
Stojčićeva ideja da se grad posluži i rešenjima od pre dve decenije, međutim, nije se primila među potencijalnim učesnicima, a javnost i bez toga nezadovoljno komentariše da se sa terasom već godinama pravi cirkus koji prostor takvog značaja nikako ne zaslužuje. Ni Redžićevo rešenje, na kojem se grad, barem do daljeg, skrasio, nije pomirilo sve ukuse, a još nije ni spremno za realizaciju.
− Sekretarijat za urbanizam ima primedbe tehničke prirode na taj projekat i sada Redžić treba da ih otkloni, posle čega urbanistički projekat ide na Komisiju za planove i trebalo bi da bude osnov za uređenje Terazijskog parka – ističe Stojčić i dodaje da bi terasa sledeće godine trebalo da se uredi.
Ona je nedavno i zvanično proglašena najznačajnijim segmentom Terazija koje su zaštićene kao prostorno kulturno-istorijska celina Beograda. Terasa je i pre te formalne zaštite važila za izuzetno važan gradski prostor, što se ogleda i u tome što su za njeno uređenje bili raspisivani brojni konkursi.
