Situacija sa koronavirusom u Srbiji za sada nije uticala na rokove u izgradnji dela brze pruge od Stare Pazove do Novog Sada. Polovinom aprila trebalo bi da bude završeno probijanja tunela Čortanovci, a cela deonica od 40 kilometara biće završena do septembra 2021. godine, izjavio je direktor RŽD International u Srbiji Mansurbek Sultanov.
Ilustracija (www.pixabay.com)
On navodi da su se dobro organizovali i u sedištu kompanije u Beogradu smanjili broj ljudi koji rade iz centrale, a poslali 90 odsto zaposlenih da radi od kuće, pošto im je IT služba obezbedila odgovarajuća softverska rešenja.
Sultanov navodi da u centrali u Beogradu imaju direktno zaposlenih oko 100 ljudi, a sa podizvođačima više od 1.000 radnika i da svi slede uputstva srpske vlade. Zaposleni u RŽD su poštovali i sve mere kada je reč o kretanju preko granice, naglasio je on. Ističe da na gradilištima situacija oko koronavirusa do sada nije uticala na rad i predviđenu dinamiku, pošto se radi na otvorenom. Komentarišći najnovije zabrane kretanja, Sultanov kaže da će potpisali dozvole za kretanje radnika samo od gradilišta do kuće.
- Radovi se odvijaju po planu i ostajemo pri roku da će naša deonica brze pruge od Beograda ka Budimpešti, to jest Stara Pazova - Novi Sad, biti gotova do septembra 2021. godine - naveo je on.
Kako je rekao, na vijaduktu je završeno oko 90 odsto radova, što je u skladu sa dinamikom, a tunel Čortanovci 85 odsto.
- Pre par nedelja smo obećali vladi da bude spojen severni i južni portal, to jest da tunel (dve cevi po 1.050 metara) bude skroz probijen i to će biti polovinom aprila. Na trasi pruge imamo probleme imovinsko- pravne prirode, ali to je slučaj svuda u svetu gde gradimo. Pre par dana sam održao hitan sastanak na kome su bili i predstavnici resornog ministarstva i napravili smo plan kako to da rešimo - rekao je on. Dodao je i da je postavljeno 35 kilometara koloseka od ukupno 40.
Objašnjava da je deonica projektovana za brzine do 200 kilometara na sat, kao i da se gradi po standardima operabilnosti EU, što znači da svi sistemi i podsistemi, kao i protokoli, moraju potpuno da budu usaglašeni sa evropskim normama za bezbednost, eksploataciju, kvalitet i drugo. Sultanov navodi da je to jedna od najtežih deonica koje su do sada gradili u Srbiji zbog prirode zemljišta, pošto pruga ide obalom reke Dunav, zatim zbog zaštite prirode Fruške gore, Sremskih Karlovaca i slično, a pronađene su na trasi i bombe, projektili i druge stvare koje su ometale radove.
Vijadukt od oko 3,5 kilometara je, navodi, najinteresantniji objekat na trasi i već je završeno 90 odsto rasponskih konstrukcija. Novim ugovorom u ruskom kreditu od 172,5 miliona evra predviđena je i izgradnja novog Dispečerskog centra za upravljanje srpskim prugama, a Sultanov kaže da su već započete aktivnosti za njegovu izgradnju, odmah nakon potpisivanja ugovora krajem prošle godine.
Sultanov napominje da se Srbija nalazi na mestu na kome ima više krakova Koridora 10, kao i da ima i Koridor 11 na kome se nalazi Barska pruga.
Sve to zahteva centralizaciju i optimizaciju u upravljanju železničkim sistemom, što će povećati bezbednost i smanjiti troškove, naglasio je Sultanov. Kaže da su već prikupljeni podaci i da će se krenuti sa izradom idejnog projekta u aprilu, koje bi moglo da bude završeno za godinu dana.
